Pred nama je godina puna izazova
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Život nam se promenio početkom marta 2020. godine. Ostatak godine funkcionisali smo u vanrednim uslovima – „zaključavanje”, fizičko distanciranje, ograničenje kretanja… Epidemijska situacija je preko noći izmenila svakodnevicu, životnu rutinu, važeće obrasce ponašanja i prioritete.
Nema dileme da ćemo 2020. pamtiti po zdravstvenoj krizi koja je zahvatila ceo svet i koja je brzo prerasla i u ekonomsku. MMF procenjuje da će ove godine pad svetskog (globalnog) BDP-a iznositi čak 4,4%, što je najveće smanjenje još od kraja Drugog svetskog rata.
U tom smislu, može se smatrati da će Srbija u 2020. godini zabeležiti relativno dobre makroekonomske rezultate, pošto se procenjuje da će pad našeg BDP-a iznositi oko 1-1,5%. Međutim, ova činjenica ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.
Ovakav rezultat je, dobrim delom, posledica toga što u strukturi srpske privrede veliki udeo ima proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića, kućne hemije i drugih tzv. egzistencijalnih dobara (na koje je kriza manje uticala), dok su manje zastupljene one delatnosti koje je pandemija najsnažnije pogodila (turizam, proizvodnja investicione opreme i trajnih potrošnih dobara). Osim toga, ostvarene performanse se duguju i državnom paketu mera za podršku privredi.
Ako stvar posmatramo sa kratkoročnog aspekta, moglo bi se reći da su mere ekonomske politike dale očekivani efekat – prvi udar krize je „odbijen”, tako da nije došlo do drastičnog pada BDP-a i zaposlenosti. Međutim, posmatrane kroz dugoročnu prizmu stvari izgledaju drukčije. Iako nismo bogata zemlja, brzo smo i olako potrošili značajan iznos sredstava. Pri tome, podrška je bila neselektivna. Ograničen državni novac se delio građanima nezavisno od njihovog materijalnog položaja (svima po 100 evra) i podjednako svim preduzećima bez obzira na to da li je i u kojoj meri pandemija ugrozila njihovo poslovanje. Uz to, cena ovakvog pristupa nije mala – u 2020. se očekuje fiskalni deficit od čak 9% BDP-a, koji je uzrokovao dodatno zaduživanje države, te uvećanje našeg javnog duga za oko 3,5 milijardi evra u odnosu na kraj 2019. godine.
Činilo se još s proleća kada su donete
(a danas je sa ove vremenske distance taj utisak još snažniji) da su mere dizajnirane na bazi naivne pretpostavke da će pandemija i ekonomska kriza brzo proći, te da će potom uslediti spontani oporavak privrede.
Naredna godina nam donosi pregršt neizvesnosti i velikih izazova. Još uvek se ne može predvideti trajanje, dinamika, niti obim pandemije. U takvim uslovima projekcije privrednog rasta u 2021. godini mogu biti samo aproksimativne i podložne svakakvim promenama. Zvanična projekcija rasta našeg BDP-a od 6% deluje previše optimistično i sve su prilike da će brzo doživeti korekcije.
Država nema dovoljno novca za nastavak podrške preduzećima i u narednoj godini, iako će im ta pomoć biti neophodna (stižu na naplatu odložene poreske obaveze, tražnja se nedovoljno oporavlja itd.). O tome svedoče i aktuelna dešavanja – u vreme kada većina zemalja pooštrava mere „zatvaranja” i distanciranja kako bi se sprečilo širenje virusa tokom novogodišnjih praznika i kada se osmišljavaju i pripremaju novi paketi pomoći za tamošnja preduzeća, u Srbiji se mere popuštaju (!?).
Očigledno sa ciljem da se ugroženim preduzećima omogući da rade i ostvare neku zaradu, pošto za potrebnu pomoć nema sredstava.
