Prošlog petka je bilo reči o Nacrtu plana razvoja grada čije će se ideje sprovoditi u periodu od 2023. do 2030. godine. Njime su definisane strateške oblasti i ciljevi za prosperitet Grada, kao i mere za njegovo ostvarivanje. Za Zrenjanin je na ovaj način utvrđeno pet ključnih oblasti: ekonomski razvoj i prosperitet grad, savremena infrastruktura, javna uprava po meri građana, ekološki bezbedan i energetski siguran grad i snažna društvena kohezija. Ovi lokalni ciljevi su ujedno usaglašeni sa načelima Evropske unije, što je strateško opredeljenje naše države.
NAJVAŽNIJI DOKUMENT
U izradi Plana razvoja učestvovala je Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), čiji je osnivač Ekonomski fakultet. O samoj metodologiji govorio je prof. dr Dejan Molnar, direktor FREN–a. Ideja o ovakvom dokumentu datira još od 2015. godine kada pokrenut proces usklađivanja planskih dokumenta Republike Srbije. Zakonom o planskom sistemu iz 2018. godine propisano je šta Republika, Pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu da planiraju i na koji način, kao i aktivnosti koje bi se sprovodile. Iz tog zakona stvoren je Nacrt plana razvoja grada, objašnjava dr Dejan Molnar.
Profesor je istakao da je ovaj strateški dokument zasnovan na objektivnim procenama stanja i resursa lokalne zajednice, kao i realnim mogućnostima.
– Generalno, pokretač društvenog razvoja jednog grada jeste ekonomija, i zato je bilo važno da predstavnici privrede učestvuju u procesu. Kroz kampanju „Da nam sela budu bliža” na terenu su se prikupljale informacije od značaja, kako bi se videli problemi koji se odnose na ruralni razvoj – istakao je dr Molnar.
Prilikom izrade usaglašavale su se sugestije, stavovi i ideje sa lokalnog nivoa, a po načelu participativnosti svi su imali pravo da učestvuju.
– Javno privatni dijalozi su osmišljeni i sprovedeni kako bi se videlo šta zainteresovane grupe i zajednica žele. Nakon razgovora došlo je do vizije plana razvoja grada, i iskristalisalo se pet razvojnih pravaca. Plan se razlikuje od prethodnih strategija u tome što je propisana obaveznost usvajanja, kao i proces njegovog donošenja. U okviru razvojnih pravaca ima 12 ciljeva i 40 mera – rekao je dr Molnar.
EKONOMIJA, OBRAZOVANJE, ŽIVOTNA SREDINA…
Članovi Koordinacionog tima koji su učestvovali u izradi Plana predstavili su na Javnoj raspravi svih pet razvojnih pravaca. U oblasti ekonomije naročito je važno kreiranje podsticajnih uslova za razvoj preduzetništva, kao i rad na dualnom obrazovanju.
– Moramo da radimo na povećanju i stvaranju uslova za razvoj mikro i makro preduzeća, koji su generatori svake privrede. Grad je već nekoliko godina unazad imao programe kojima su se podsticali mladi, udruženja, kako bi otvarali sopstvene biznise. Jedan segment je posvećen unapređenju saradnje sa obrazovnim ustanovama, jer će jedno od pitanja koje investitori postavljaju biti da li ima kvalifikovane radne snage – rekla je Cica Vučković, pomoćnica gradonačelnika.
S obzirom na to da je Zrenjanin jedna od većih lokalnih samouprava po veličini, zajedno sa 22 sela, Vučković je govorila i o unapređenju uslova za rad i u ruralnom području, kao i o uvođenju novih tehnologija.
Neizostavna ovdašnja tema je voda, istakla je Sonja Dragaš, zamenica načelnice Odeljenja za privredu.
– U narednom periodu radiće se na obezbeđivanju trajnog i održivog vodosnabdevanja, izgradnji fabrike vode, rekonstrukciji postojeće mreže i unapređivanje vodosnabdevanja u naseljenim mestima – rekla je Dragaš.
Planira se rešavanje komunalnih problema i izgradnja kolektora otpadnih voda. Još jedno pitanje koje muči Zrenjanince jeste intenzivna gradnja. Plansko širenje industrijskih zona i stambenih naselja, ublažavanje trenda investitorskog urbanizma i izgradnja zgrada u okviru već postojećeg pojedinačnog stanovanja su neka pitanja koja će se rešavati.
Treći razvojni pravac tiče se Gradske uprave. Cilj je da bude što je moguće bolja, transparentnija i efikasnija, rekao je njen načelnik Nenad Domjeskov. On je istakao da će se nastaviti s procesom digitalizacije, kao i da će se raditi na standardizaciji i poboljšanju kvaliteta usluga.
Očekuje se više pošumljavanja, ozelenjavanja, reciklaže i jačanja ekološke svesti građana, navela je Sanja Županski, članica Koordinatorskog tima. Prioritetni cilj je razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom i nabavka posuda, kontejnera, kao i vozila za njegovo sakupljanje i transport.
Peti razvojni pravac, snažna društvena kohezija obuhvata tri cilja: zdravstvo i socijalnu zaštitu; kulturu i turizam; unapređenje kvaliteta obrazovanja, sporta i položaja mladih.
Kad je zdravstvo i socijalna zaštita u pitanju, akcenat je na pružanju zdravstvene podrške svim građanima, proširenju kadrova, motivaciji za rad na selima, kao i opremanju medicinskih ustanova na selima odgovarajućom opremom. O ovome su govorile Ivana Popov, Marija Milišić i Olivera Ristić.
A. Ilijev Foto: Marjan Mahalup
ZAĆUTALI KRITIZERI
Nacrt plana je dostupan na gradskom sajtu svakome ko želi da ga pročita i prouči, kao i uputi sugestije ili primedbe. Iako je prošlog petka održana javna rasprava, niko od prisutnih ih nije izneo. Sve one primedbe koje su do sada predate dobiće odgovor u pismenoj formi.
