Tek što su smirile vibracije od prolaska vagona natovarenih šinama, na most je stupilo nekoliko automobila iz pravca Tomaševca koji su do maločas čekali da se podigne rampa. Jedan za drugim, kretali su se levom stranom mosta, uvežbano izbegavajući rupe u truloj drvenoj podlozi kroz koje je „gledao” zeleni Tamiš.
To je svakodnevni prizor, potvrđuju nam meštani, navodeći da u danu ovom rutom prođe par stotina vozila – ambulanta, komunalci, kuriri, radnici – uprkos tome što zabrana prelaska za vozila važi već tri godine i četiri meseca.
Ona je do sada bila oličena u saobraćajnim znakovima, kao i u dežurstvu čuvarske službe „Štrabag doo”, navode za naš list u preduzeću „Putevi Srbije”.
Kako ističu meštani sa kojima smo razgovarali, čuvari nisu sprečavali prelaske već su obaveštavali vozače da na most stupaju na svoju odgovornost.
NEKO JE SKLONIO BARIKADE
No, u petak, 7. jula, ovu službu zamenile su betonske barikade, obaveštavaju „Putevi Srbije”.
Ovakve prepreke već su bili postavili novembra 2021. godine, što je izazvalo proteste građana, koji su potom blokirali železnički saobraćaj. To je uznemirilo nadležne budući da je ova pruga procenjena kao prioritet za teretni transport. Nakon sastanka predstavnika orlovatske i tomaševačke mesne zajednice, zatim lokalne samouprave, „Puteva Srbije” i nadležnih za železnicu, barikade su uklonjene, po nalogu Ministarstva saobraćaja.
Sada je, međutim, Ministarstvo vratilo na snagu rešenje o betonskim barijerama jer nije poštovana signalizacija za totalnu obustavu drumskog saobraćaja, ističu u „Putevima Srbije”.
Međutim, u ponedeljak, 10. jula, barikade su bile pomerene. Priča se da su ih sklonili sami meštani. Oni se od početka snažno protive zabrani prelaska mosta, tražeći njegovu obnovu i negodujući što se železnički saobraćaj dozvoljava, a drumski ne. Sada ih je dodatno revoltirao i nedostatak zvaničnih informacija, smatra nekadašnji odbornik, Orlovaćanin Boško Kojičić.
– Ne znamo ko je postavio prepreke, i to tačno za Tomaševačku slavu i u jeku žetve. Poljoprivrednici na tomaševačkoj pumpi toče gorivo. Nadležni ne obaveštavaju valjano građane – ko, šta i zašto radi. Verujem da će ponovo postaviti barikade, ali bar da sačekaju da prođe žetva – konstatuje Kojičić.
Na pitanje da li su o preprekama informisali građane, iz „Puteva Srbije” podsećaju da totalna obustava drumskog saobraćaja važi od 20. marta 2020.
BLIŽI SE IZGRADNJA DRUMSKOG MOSTA
U decembru je zrenjaninska skupština usvojila Plan detaljne regulacije za orlovatsku obilaznicu koja će obuhvatiti i novi most. Potom je firma „Šidprojekt”, po nalogu investitora „Putevi Srbije”, uradila idejno rešenje kako bi pribavila lokacijske uslove za izgradnju obilaznice. Te uslove je 23. maja izdao Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo i saobraćaj i po njima se sada izrađuju idejni projekti mosta i pristupnih saobraćajnica sa studijom opravdanosti, navode za naš list predstavnici „Šidprojekta”. Kada to bude odobrila Republička reviziona komisija, pristupa se izradi projekta za građevinsku dozvolu.
– Očekujemo da će sva tehnička dokumentacija biti izrađena do kraja godine. Na osnovu nje će se pribaviti dozvole za početak radova, nakon što se obezbede sredstva za izgradnju – ističu projektanti. Navode da uskoro nadležnima podnose i projekat preparcelacije za obilaznicu kako bi se pristupilo rešavanju imovinskih odnosa.
KOSTREŠ: NEBRIGA REPUBLIKE
Nadležni su se na pomenutom sastanku 2021. godine složili da će pokušati da izdejstvuju da novi drumski most bude proglašen za projekat od posebnog značaja za državu. Trenutno se razmatra podnošenje takvog zahteva, ističu iz „Puteva Srbije”. Kako most još uvek nema ovaj status, doskorašnji odbornik Tomaševčanin Bojan Kostreš zaključuje da ovaj kraj Banata očigledno nije „od značaja za republiku”.
– Čini mi se da su mesne zajednice u Orlovatu i Tomaševcu, pa i Grad Zrenjanin zainteresovani da se reši problem, ali ne i ostali akteri – „Putevi Srbije” i „Infrastruktura železnice Srbije”. Studija iz 2019. je pokazala da je most u lošem stanju, a sigurno je bilo i ranijih ispitivanja. Četiri godine nisu našli rešenje – smatra Kostreš, ocenjujući da je posredi nebriga i bahatost republičkih organa.
On je kao odbornik prisustvovao pomenutom sastanku nadležnih.
– Tada je posebno bio bezobrazan jedan ćata iz Beograda koji je nama meštanima objašnjavao kako da idemo okolo. Međutim, nakon pritiska građana ipak su sklonili barikade. Nije posao republičkih organa da poruče da nešto ne može nego da reše problem – ističe Kostreš.
Milana Maričić
PROBLEMATIČNE ALTERNATIVE
Stari most praktično spaja Zrenjanin i Pančevo. Saznajemo da značajan broj građana „sa one strane” Tamiša radi u „Linlgongu”. Orlovaćani imaju oko 2 km do pumpe u Tomaševcu, ali čak 20 km do one naredne u Ečki. Silosi se uglavnom nalaze na tomaševačkoj strani. Jedan lekar je dežuran u Orlovatu i Tomaševcu, te da pacijenti oba sela za njime prelaze most. Većina alternativne pravce odbacuje kao neadekvatne. Put preko Kovačice i Farkaždina duži je za oko 60 km. Atarski drum preko Botoša pun je rupa, i dostupan je sve do izlivanja Tamiša. Uprkos obećanju lokalnih čelnika, ova trasa od oko 8 km do danas nije asfaltirana. Međutim, Bojan Kostreš upozorava da i ova ruta ima problematičan prelaz preko Tamiša – branu. – Nije pitanje da li će, nego kada će ona da popusti. Na njoj je nedavno promenjeno ograničenje sa 12 na 20 tona kako bi kamioni imali kuda da prolaze – navodi Kostreš.
ŽELEZNICI IPAK NE VALJA MOST, PA RADI NOVI?
Građani se i dalje pitaju kako most može da nosi 500 međunarodnih teretnih vozova mesečno, ali ne i automobile. „Infrastruktura Železnice Srbije” se do sada nije oglašavala da to objasni, niti su odgovorili na pitanja o novom železničkom mostu koji planiraju.
Naime, 21. februara ove godine putem javnih nabavki angažovali su beogradske firme „N–ing” i „Enkod” da urade idejni projekat sa pratećim studijama za izgradnju železničkog mosta preko Tamiša koji bi bio deo pruge Pančevo–Zrenjanin–Kikinda. Rok je četiri meseca od pribavljanja lokacijskih uslova, a vrednost ugovora 8,5 miliona dinara bez PDV-a.
Podsećamo, „Putevi Srbije” su ranije predočili da je vanredni pregled tamiškog mosta iz 2019. pokazao da je izdržljivost objekta gotovo iscrpljena, što otežava sanaciju koja bi bila skuplja od nove građevine. Konstatovano je da drumska vozila dodatno ugrožavaju stabilnost i nosivost.
