„Čujte, vi lažni, lukavi proroci, nijedna reč vam
istinita nije…“ (Petefi Šandor).
Poslednjih dana svedočimo brojnim (dez)informacijama. Kao da su škole postale predmet stranačkog potkusurivanja. Mnogi tvrde da se Savez vojvođanskih Mađara (SVM) ponaša previše lojalno u suzbijanju bunta nastavnika i učitelja. Navodno opstruiše prosvetne radnike u njihovim namerama. Opozicija navodi da SVM dokazuje posvećenost vladajućima time što njihovi funkcioneri vlastitu decu koriste u svrhu ostvarivanja cilja.
Sve češće se pominje Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine Srbije. Mnogi me uveravaju da su oni čuli da utiče na rodbinu prosvetara kako bi promenili vlastitu odluku. Iskreno govoreći, šokiran sam!
Reč je o evropski orijentisanoj ekonomistkinji kojoj se divim. Nikada ne bih poverovao da je ona spremna pokolenje iz „Sonje Marinković“ da prebaci u školu u Mužlji, pa da ga potom (nakon prekida obustave) vrati u grad.
Stiče se utisak da neko ne želi dobro Elviri, čim je u stanju da pripoveda takve priče! Možda je bio problem
u srdačnom susretu sa Toninom Piculom…
„Oh, ponižena, sveta poezijo! Kako li gaze tvoje dostojanstvo glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visinu dignu“ (P. Š.).
