Pri polasku u osnovnu školu Sofija Lugonja znala je da želi da studira medicinu. San je ostvarila 2009. godine kada je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Tri godine kasnije okončala je postdiplomske studije, a potom i specijalizaciju iz interne medicine (2018). Zvanje specijaliste gastroenterohepatologije stekla je 2021. godine. Na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu završila je doktorske studije. Ministarstvo zdravlja u martu ove godine dodelio joj je naziv primarijus.
Naša sagovornica zaposlena je u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”. Predsednica je Podružnice lekara Zrenjanin Srpskog lekarskog društva (SLD). Članica je Sekcije gastroenterologa SLD, Hepatološke sekcije SLD i Udruženja gastroenterologa Srbije.
Učestvuje na nacionalnim i međunarodnim kongresima i autorka je onlajn testova. Od 2018. godine glavni je istraživač, podistraživač i koordinator u kliničkim studijama iz oblasti inflamacijskih bolesti creva – ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Zbog čega se sugrađani najčešće obraćaju gastroenterologu?
– Ka našoj bolnici gravitiraju pacijenti iz svih pet opština Srednjobanatskog okruga, ali i iz Kikinde i Vršca. U 70 odsto slučajeva se javljaju zbog funkcionalnih bolesti digestivnog trakta, kao što su poremećeno varenje, refluksna bolest i sindrom nervoznog creva. Muči ih i masna jetra. Od hroničnih oboljenja dominiraju ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Sve češće se govori o sindromu nervoznih creva, šta ga izaziva?
– U pitanju je psihosomatski poremećaj osovine mozak-crevo. Najčešće se javlja u periodu od 35. do 50. godine. Karakteriše ga bol u trbuhu, učestalost ili izostanak stolice, kao i promena njenog izgleda. Ima i vancrevne manifestacije kao što su glavobolja, bolovi u mišićima, zglobovima… Bolest je bezazlena, ali narušava kvalitet života. To je jedan od razloga zašto se pacijenti nikada ne jave lekaru kad krenu tegobe, već kad im dozlogrdi.
U zavisnosti od tipa, leči se promenom načina ishrane, primenom probiotika, butirata, spazmolitika, laksativa… Ukoliko terapija ne pomogne upućuju se na psihoterapiju. Bolest je često udružena sa anksioznošću i depresijom. Kad nije dobro glava, nije dobro ni crevo. Kakav je trend kada je u pitanju rak debelog creva?
– Broj novoobolelih od kolorektalnog karcinoma opada, a lečenje je sve uspešnije. Međutim, u pitanju je najučestaliji rak u populaciji mlađoj od 50 godina. Iz tog razloga, kolonoskopija je neophodna ne samo za rano otkrivanje, već i za traženje prekarcinomskih lezija. Za one koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu preporučuje se da rade kolonoskopije od 45. godine.
Takođe, u našoj ustanovi se od 2012. godine sprovodi skrining u cilju ranog otkrivanja ove bolesti. Organizuje ga Dom zadravlja na osnovu rezultata FOB testa. Koliko su česte Kronova bolest i ulcerozni kolitis?
– U pitanju su inflamatorne bolesti creva. Kronova bolest je hronična i zahvata zid creva. Sa druge strane, ulcerozni kolitis zahvata sluznicu debelog creva, a ima i vancrevne manifestacije – kožne, zglobne, mišićne, kardiovaskularne… U osnovi ovih bolesti je poremećen imunski sistem i njegovo reagovanje na zadate situacije. Najčešće se javljaju ili oko 25. godine ili oko 50. godine. Koji vidovi prevencije mogu sprečiti bolesti digestivnog trakta?
– Preporučuje se fizička aktivnost i mediteranska ishrana. Ona je bazirana na monozasićenim masnim kiselinama (maslinovo ulje, plodovi mora, orašasti plodovi). Tako se smanjuje rizik od bolesti digestivnog trakta, jer je u njihovoj osnovi inflamacija. Na ovaj način snižava se produkcija štetnih, a povećava nastanak dobrih citokina koji regulišu komunikaciju između ćelija. Kada je manji intenzitet inflamacije organizam bolje funcioniše. Na užoj specijalizaciji ste se fokusirali na istraživanje alkoholne ciroze jetre kod žena. Koji su zaključci?
– U našem društvu socijalno je prihvatljivo konzumiranje alkohola. Dok muškarci piju u društvu, žene to uglavnom rade krišom. Zbog toga se ranijih godina pod toksičnom bolešću jetre kod žena krila alkoholna bolest jetre. Ona kod pacijentkinja nastaje za kraći period, iako konzumiraju duplo manje količine alkohola. Kada prestanu da piju, a u stanju su ciroze, bolest nastavlja da napreduje, dok se kod muškaraca učauri. Zbog hormonskih razlika žene ne metabolišu alkohol kao muškarci. Istraživanja na ovu temu su mala, ali su jako zapažena kada se sprovedu. Zašto je značajan rad zrenjaninske Podružnice lekara?
– Imamo preko 430 članova – lekara, stomatologa, farmaceuta. Kako bismo omogućili kolegama da sakupe bodove koji su im neophodni za licencu, organizujemo predavanja i onlajn testove. Deo članstva je zasićen od odlaska na kongrese ili ima puno obaveza, te im znače aktivnosti koje organizujemo, kao i kontakt sa kolegama. Aktivnosti su posebno značajne za specijalizante i one koji još nemaju specijalizaciju. Učestvovanjem u radu Podružnice imaju priliku da se upoznaju sa kolegama i pokažu svoju zainteresovanost. Značajna je živa reč, postavljanje pitanja u toku predavanja, kao i diskusija koja se tokom njih razvije. J. Šormaz
