Od 22. do 24. aprila, učenici osmog razreda su imali priliku da procene svoja znanja iz maternjeg jezika, matematike i kroz kombinovani test, iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Prema povratnim informacijama, dolazilo je do preopterećivanja sistema, naročito prvog dana, što je kod određenog broja učenika dovelo do neprijatnosti. Brzom reakcijom kompanije „Komtrejd” i Kancelarije za informacione tehnologije, aktivirani su dodatni resursi, čime su otklonjena usporenja u radu sistema.
– Imajući u vidu navedene okolnosti, doneta je odluka da se termin za rešavanje testa produži do 21.30 časova, a da bi se omogućilo ravnomerno opterećenje sistema sugerisano je učenicima sa teritorije AP Vojvodine da testove drugog i trećeg dana rešavaju u terminu 8 do12 časova, učencima sa teritorije Grada Beograda 12 do16 časova, a svim ostalim učenicima u terminu 16 do 21.30 časova – ističe Snežana Oluški Vlačić, načelnica Školske uprave za Banat.
– Usled okolnosti u kojima se nalazi čitav svet, uspostavljanje sistema na kojem će samoprocenu znanja sprovesti preko 65.000 učenika, moralo je biti sprovedeno u veoma kratkom roku, ne ostavljajući vremena za detaljno testiranje i fino podešavanje sistema.
SAMOPROCENA ZNANJA
Svi učenici osmog razreda sa teritorije Srednjeg Banata su imali priliku da urade samoprocenu usvojenih znanja, onlajn ili putem štampanog materijala koji je školama dostavljen 24. aprila u 10 časova. Ministarstvo prosvete je osmacima koji su prethodnih nedelja bili uskraćeni učestvovanjem u nastavi na daljinu, zbog nedostupnosti interneta, ili uređaja za elektronsku komunikaciju, obezbedilo „pametne telefone” i kartice sa internetom, tako da su neki od njih uradili probni završni ispit (samoprocenu) onlajn i nastavili da pohađaju nastavu na daljinu.
Školama su u petak prosleđena i rešenja probnog završnog ispita za samoprocenu znanja, a na predmetnim nastavnicima je da od učenika dobiju informacije koje su oblasti savladali, a šta im je predstavljalo poteškoću, da bi se tome mogli posvetiti tokom daljeg rada, a u sklopu priprema za završni ispit.
Osnovne škole nemaju još potpune podatke o tome kako su mali maturanti uradili probni maturski ispit – na daljinu. Sami učenici imaju priliku da svoje znanje potvrde ulaskom na odgovarajuću aplikaciju uz svoju šifru, a često su o tome razgovarali sa predmetnim nastavnicima.
ZADOVOLjNI URAĐENIM
Učenik Ognjen Popović kaže da je za njega proba prošla tako što mu zadaci nisu teško pali, ali jeste čekanje da se sajt učita. Kaže da je očekivao teže zadatke, da mu je najteži bio test iz srpskog, a najlakši iz matematike.
– Imao sam probleme sa testom iz srpskog, jer sam malo kasnije počeo da radim, a trebalo je dosta da se učita sajt. Više sam vremena proveo čekajući da se sve učita nego što sam radio. Za matematiku i kombinovani sam ustao rano kako ne bih imao tih problema. Drugovi su se prvi dan žalili da nisu stigli da urade sve zbog učitavanja, stigli su recimo do 17. pitanja i kad su im dali ponovo da rade, opet nisu mogli da učitaju i da vide poslednja tri pitanja – priča Ognjen.
Slobodan Rakić, direktor OŠ „Mladost” u Tomaševcu, smatra da je dobro to što su upravo učenici bili ti koji su prvi mogli da saznaju rezultate testova, da vide koliko znaju. To je i najbolji put da se pripreme za konačni maturski ispit. U ovoj školi osmi razred završava 11 učenika.
U OŠ „Đura Jakšić” u Zrenjaninu ima 58 malih maturanata. Kako ističe Vesna Sakelšek, direktorka škole, osim „pucanja” mreže tokom polaganja probne mature, đaci su zadovoljni i tvrde da su dobro uradili zadatke preko onlajn platformi. Jedan đak je polagao putem IOP2 testa, dok je jedan koristio karticu koju je obezbedilo Minstarstvo prosvete s obzirom na to da nema kućni internet.
OGRANIČENO TRAJANJE
– Svaki učenik je mogao samo jednom da pristupi rešavanju testa, što je bilo vremenski ograničeno. Na početku testa, učenici su dobili obaveštenje o dužini trajanja testiranja. Povratnu informaciju o rezultatima testa učenik je mogao da vidi nakon dvanaestočasovnog isteka vremena za rešavanje testa, posle čega su mu bila dostupna rešenja. To sve je bilo moguće logovanjem na platformu sa istim pristupnim nalogom kao i za rešavanje testova – navedeno je u saopštenju Ministarstva. Takođe, prema najavama iz ove ustanove, postoji i velika verovatnoća da se mala matura u junu održi u učionicama, prema propisima i pridržavajući se mera zaštite.
VEĆINA PROTIV MALE MATURE
Tehnički problemi utisak su polaganja prijemnog. Iako je to bila samo proba, mnogi nastavnici i roditelji smatraju da „prava” mala matura nije potrebna.
Predstavnici pojedinih sindikata i nastavnici okupljeni u neformalnoj nastavničkoj mreži, u kojoj je nekoliko desetina hiljada nastavnika, smatraju u velikom procentu da ne treba ni biti završnog ispita ove godine.
– Zamena bi bila da se učenici upisuju na osnovu uspeha u prethodnim godinama, odnosno uspeha u školi. Kao što je to bila generacija 1999. kada je bilo ratno vreme i upisivali su se na osnovu uspeha – stav je određenog broja ljudi iz struke, a slično misli i veliki broj roditelja smatrajući da je ovakav način polaganja prijemnog loš, jer osim što učenici mogu da prepisuju, skoro dva meseca ne idu u školu, a najverovatnije se neće ni vratiti u školske klupe, pa bi merodavnije bilo da se boduju po uspehu u prethodnim godinama.
