Posle obuka stanara održanim u mesnim zajednicama „Dositej Obradović” i „Veljko Vlahović”, Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) organizovao je i sastanak na kojem je trebalo da svoja iskustva predoče upravnici zgrada. Od 18 registrovanih upravnika u Zrenjaninu, koliko ih ima na evidenciji Privredne komore Srbije, pozivu ZSF-a odazvalo se njih nekoliko, a skupu su prisustvovali i članovi novosadskog udruženja „Grupa za konceptualnu politiku”, koje se godinama bavi i problemima stanovanja.
DRŽAVA SE „IZVUKLA”, STAMBENI FOND PREPUŠTEN STANARIMA
Gotovo svi učesnici razgovora zaključili su da je aktuelnim Zakonom o stanovanju ogroman i zastareo stambeni fond cele države prepušten na brigu vlasnicima stanova, ali su takođe konstatovali da propadanje traje poslednjih nekoliko decenija. Kao i drugde, i u Zrenjaninu ima mnogo višespratnica starih i pedesetak godina, kojima je preko potrebna obnova liftova, fasada, krovova. U pitanju su građevinsko-zanatski radovi, odnosno investiciono održavanje zajedničkih delova zgrade za koje stanari odvajaju novac, što nije ni izbliza dovoljno da pokrije finansiranje, naveo je Zoran Gajić, aktivista Grupe za konceptualnu politiku.
– Problem održavanja zgrada ne odnosi se samo na zamenu sandučića i na troškove za redovno održavanje. Troškovi za fasadu u mojoj zgradi jesu 40.000 evra, a popravka liftova je od 20 do 30.000 evra i izvesno je da to nećemo nikada srediti. Ne postoji adekvatna urbanistička politika niti građevinska industrija koja bi mogla da održava takav stambeni fond. Država ništa ne preduzima, a na nama počiva održivost stambenog fonda, dakle javni interes počiva na privatnom vlasništvu.
On navodi da nijedna banka nije spremna da ulazi u aranžmane u vezi sa održavanjem stambenih zgrada.
NESOLIDARNOST STANARA I UPRAVNICI „U PROCEPU”
Šta se dešava ako neko od stanara nije u mogućnosti da izdvaja novac za investicioni fond – ovo pitanje postavila je profesionalna upravnica Nada Pavlović na predavanju za upravnike.
– Moja bivša koleginica prima penziju od 13.000 dinara, što je nešto više od socijalne pomoći. Ona je u jako velikom problemu, naročito ako treba, na primer, da se radi krov zgrade. Na predavanjima su mi samo rekli: ti ljudi onda ne moraju živeti u zgradi.
Time se dolazi do situacije da se prave „bogate” i „siromašne” zgrade i kvartovi, dodao je aktivista ZSF-a Branislav Markuš, jer neko može da tuži svoju skupštinu stanara zbog nesanirane fasade, a ljudi koji ne mogu da plate popravku od 20.000 evra, moraće da odlaze iz svojih stanova. Takva situacija je teoretski moguća, objasnio je pravnik i saradnik ZSF-a Goran Markov.
– Dovoljno je da građevinski inspektor naloži da se izvrše neki radovi i tužba prolazi. Ako tuženi nije solventan, sud će prinudno moći da izvrši njegovu obavezu, recimo prodajom.
U pitanju je socijalno pitanje, zaključili su prisutni upravnici, a oni koji se bave održavanjem zgrada nemaju ni vremena ni znanja niti veština da se bavi time.
Na nerazumevanje među stanarima ukazala je i profesionalna upravnica i organizatorka upravljanja Snežana Živanović, koja je rekla da je najveći problem naterati stanare da zajedno funkcionišu.
Međutim, već su počele tužbe protiv skupštine stanara, navodi Zoran Gajić.
– Moja zgrada se odlučila za profesionalnu upravu jer više nismo mogli da se nosimo između sebe, pljuštale su uvrede, pretnje. Kod nas su već krenule tužbe, neko traži da se uradi fasada i tužiće zgradu ako ne bude platila sanaciju. Ako je to 40.000 evra, njega kao pojedinca to ne interesuje i sada se mi „natežemo”, nije lako ni našem upravniku zgrade.
Upravnici zgrada nisu dovoljno zaštićeni novim Zakonom, složili su se učesnici skupa. Organizator upravljanja, odnosno vlasnik firme koja zapošljava profesionalne upravnike, prvenstveno se vodi profitom, te profesionalnom upravniku dodeljuje na staranje i do 40 zgrada, što je kako su zaključili prisutni, neodrživo. Na upravnicima je velika odgovornost, a plate su minimalne, ističe Gajić.
PROBLEM JE I PRIMENA ZAKONA
– Stanari su spremni da popravke u zgradi rade na crno jer je jeftinije. Opasnost je u tome što profesionalni upravnik stoji između stanara i izvođača radova i na njemu je sva odgovornost ako nešto ne bude po zakonu.
Kako su procenili učesnici skupa, često je problem u primeni i tumačenju regulative. Tako na primer, Zakon o stanovanju propisuje da odluku o izboru profesionalnog upravnika može doneti samo dve trećine od ukupnog broja glasova stanara, ali kako navodi Snežana Živanović, Privredna komora je na obukama budućim upravnicima tumačila da se izbor upravnika može sprovesti i sa trećinom stanara.
Upravnici često imaju problem i da utvrde vlasništvo stanova, navodi Nada Pavlović.
– Imamo stanove za koje se ne zna u čiji su, a najgore je što se od nas upravnika očekuje da utvrdimo vlasništvo. U zgradi za koju sam zadužena nalazi se stan koji je u vlasništvu Direkcije za imovinu u Beogradu i taj stan ne plaća troškove.
Pravnik Goran Markov dodao je da u slučaju smrti vlasnika stana, javni beležnik treba da sačini smrtovnicu i sprovede ostavinski postupak, a naslednici se smatraju vlasnicima imovine.
Upravnici koji su učestvovali na skupu takođe su došli do zaključka da u sivu zona primene Zakona spadaju i prostorije podstanica u zgradama – nejasno je da li su one vlasništvo stanara, Toplane ili samostalan deo zgrade. Problem nastaje kada u podstanici treba obaviti radove jer se ne zna ko je nadležan za to. Pravnik Goran Markov je objasnio da su samostalni delovi zgrada prostorije sa tehničkim uređajima, transformatorskim stanicama i skloništa – a takođe i podstanice.
ISKUSTVO UPRAVNIKA IZ REDOVA STANARA
Biljanu Veličković komšije u zgradi izabrale su za upravnicu, i kako je navela, njihova stambena zajednica za sada dobro funkcioniše. – Jedna firma nam je održavala zgradu i sa njima smo i nastavili saradnju. Naša zgrada je stara 36 godina i potrebni su joj ozbiljni radovi – od fasade, opšivke do oluka. Stanari me podržavaju i znaju da sve puno košta, tako da redovno plaćaju investicioni fond ali su i sami rekli da žele da povećaju izdavanja za to. Kupili smo i protivpožarne aparate. Lepo funkcionišemo, mada treba imati živaca za ovaj posao, stanarima se sve mora objasniti i više puta, upravnici su nekad poput učitelja.
