Đorđe Petrović Karađorđe i Miloš Obrenović uspostavili su temelje moderne srpske države. Prvi se Turcima suprotstavio silom, oružjem i mačem, a drugi mudrošću i veštom diplomatijom. Predvodili su dva ključna događaja za istoriju srpske države – Prvi i Drugi srpski ustanak. Dešavanjima iz ovog perioda posvećen je 15. februar – praznik kojim se obeležavaju Dan državnosti i Dan ustavnosti, podseća Rako Tomović, istoričar i profesor Zrenjaninske gimnazije u penziji.
– Srbi su u srednjem veku imali veliku državu na Balkanu, koja je padom pod osmansku vlast izgubila suverenost u narednih nekoliko vekova. Sličnu sudbinu imali su i ostali balkanski narodi. Na Sretenje 1804. srpski narod se odvažio i podigao Prvi veliki ustanak pod vođstvom Karađorđa Petrovića. Sticajem međunarodnih okolnosti nije uspeo jer je izostala podrška velikih evropskih država. Turci su na svirep način ugušili bunu, kako pobuna i slobodarstvo Srbima više ne bi pali na pamet. Ubrzo je podignut i Drugi ustanak, na Cveti 1815. u Takovu…
– Zahvaljujući povoljnijim međunarodnim odnosima, bio je uspešan. Ovi veliki ustanci su dali rezultate, ali sa mnogo žrtava. Drugim je Srbija, u okvirima osmanske vladavine, dobila svoju unutrašnju autonomiju. Knez Miloš je nastavio borbu za nezavisnost. Njegove metode često nisu bile mnogo diplomatične, ali su davale vidljive rezultate, i to kroz dva hatišerifa koje mu je izdao sultan.
Prvim je potvrdio unutrašnju autonomiju, a drugim dao Milošu teritorije koje su oslobođene u borbama. Mudri, ali slabo pismeni knez počeo je da sluša učene ljude u svom okruženju. Pozivao je prečanske Srbe da pomognu svojoj zemlji oko osnivanja škola, shvatajući da se država gradi uz pomoć pismenih ljudi, zakona i institucija. Njegova važna odluka je bila da pozove učenog Srbina iz Zemuna Dimitrija Davidovića. Odmah je shvatio šta je potrebno za postizanje samostalnosti.
Ubrzo piše Ustav Kneževine Srbije, po ugledu na savremene evropske države. Objavljen je na Sretenje 1835. uz velike svečanosti i još veća očekivanja. Nazvan je „Sretenjski”. Snažno je uticao na dalju svest srpskih političara i naroda. Vest je stigla do sultana i on je takav dokument zabranio jer Srbija nije bila nezavisna država da bi ustav donosila samostalno. Umesto njega, sultan je propisao novi hatišerif kojim je ograničio vlast kneza Miloša. Ova dva događaja su postavila temelj srpske državnosti i nezavisnosti i to je razlog obeležavanja ovog velikog državnog praznika. Na koji način ste đacima govorili o ovim temama i kako su reagovali?
– U planu učenja istorije ovi događaji su opisani i nastavnici ih sa lakoćom obrađuju. Neke škole organizuju kvizove i takmičenja, što učenici vole. Trudio sam se i ja da se držim plana, a sa časova niko nije izostajao. Štaviše, uvek su bili posećeni, sa puno pozitivne energije. Zato su to moje najlepše upomene.
Često ste učenike vodili na ekskurzije na važna istorijska mesta. Koliko to doprinosi interesovanju mladih za prošlost?
– Bilo bi poželjno kada bi nastavnici mogli da odvedu učenike u mesta gde su se neki događaji zbili. Poseta istorijskom spomeniku je poseban doživljaj, koji se ne može tako dobro objasniti u učionici. Imao sam veliko zadovoljstvo da vodim đake na dosta mesta, između ostalih: Takovo, Orašac, Gazimestan, Peć, Gračanicu, Dečane i druge manastire, Krf, Frušku goru, Smederevo… Utisci sa tih poseta ostali su trajno usvojeno znanje. Bilo bi dobro da nadležno ministarstvo planira učeničke posete po Srbiji. Pri obilascima spomenika razvija se radoznalost đaka koju neguju i posle škole. Koji spomenici kulture bi u našem gradu trebalo da se posete?
– Ima važnih lokacija na koje nastavnici vode učenike. Npr. na Žitni trg, gde se nalazi spomenik gde su fašistički okupatori obesili 30 građana. Jedna ulica na Bagljašu nosi ime 9. januara, kad je 1942. ovaj zločin izvršen. Zrenjanin ima divne palate, Narodni muzej, galerije, kuće gde su živeli velikani kojima se ponosimo.
