Prosečna plata i dalje niža od prosečne potrošačke korpe
Piše:dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Moguć odgovor na pitanje kako se u Srbiji živi jeste formiranje vremenske serije podataka o tome koliko su proizvoda i usluga građani mogli da kupe pomoću zarada koje su ostvarivali. U pitanju je realna zarada, odnosno „kupovna moć” nominalno iskazane zarade, a ona je i glavno merilo životnog standarda. Ljude, zapravo, i ne bi trebalo previše da zanima koliko nominalno zarađuju (400, 500 ili 1000 evra), već šta za zarađeni novac mogu da kupe (realni dohodak), a o tome se u našoj javnosti jako malo govori.
Interesantno je uporediti podatke o vrednosti prosečne neto zarade i prosečne potrošačke korpe. Ukoliko bi se posmatrali samo podaci o prosečnoj neto zaradi zaključci ne bi bili relevantni, jer nominalni iznos zarade nije dovoljan pokazatelj kupovne moći stanovništva pošto tokom vremena i cene rastu, odnosno menja se i vrednost potrošačke korpe.
Prema zvaničnim podacima, prosečna potrošačka korpa u Srbiji za mesec mart 2019. godine je iznosila 71.302 dinara, dok je prosečna mesečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) obračunata za isti mesec iznosila 54.271 dinar. To znači da je u martu 2019. godine prosečnom zaradom u Srbiji moglo da se „pokrije” svega oko 76% prosečne potrošačke korpe. Ovako nepovoljan odnos prosečne neto zarade i prosečne potrošačke korpe u našoj zemlji je prisutan godinama unazad: 68% (2010), 68% (2011), 69,4% (2012), 67,6% (2013), 67,1% (2014), 66,2% (2015), 68% (2016), 68,5% (2017), 70% (2018). Dakle, u kontinuitetu prosečna neto zarada u Srbiji nije dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe – tokom perioda od 2010. do 2018. godine prosečnom zaradom je bilo moguće „pokriti” svega oko dve trećine prosečne potrošačke korpe. Ono što se, takođe, može izračunati jeste da je pomenuti odnos bio nešto povoljniji u periodu 2003-2007. godina, kada se u proseku mesečnom zaradom moglo finansirati oko 80% prosečne potrošačke korpe.
Koristeći podatke o prosečnoj neto zaradi i prosečnoj potrošačkoj korpi (mart 2019.), izračunali smo da je kupovna moć stanovništva najveća (iznad proseka Srbije) u Beogradu, Kragujevcu i Smederevu, da je bila oko republičkog proseka u Novom Sadu, Nišu i Užicu, dok je u ostalim većim gradovima bila ispod proseka. Prosečan stanovnik Beograda je svojom prosečnom neto zaradom mogao da plati „čak” oko 90% svoje potrošačke korpe, a građani Kragujevca i Smedereva oko 78%. Ispod republičkog proseka nalaze se oni gradovi u kojima njihovi žitelji svojim prosečnim platama mogu da plate manje od 76% robe koja ulazi u njihovu prosečnu potrošačku korpu. U martu mesecu 2019. godine pokriće prosečne potrošačke korpe prosečnom neto zaradom bilo je: u Zaječaru 71%, u Valjevu, Kraljevu i Leskovcu oko 70%, u Pančevu 68%, dok je najlošija situacija bila u Sremskoj Mitrovici, Subotici i u Zrenjaninu – oko 66% pomenutog pokrića.
Ono što bi trebalo posebno da zabrinjava je struktura potrošačke korpe u Srbiji, koja govori u prilog tome da je kvalitet života na relativno niskom nivou. Naime, gotovo 60% izdataka se odnosi na tzv. egzistencijalne potrebe (hrana, piće, stanovanje, struja, gas), 9% na alkoholna pića i duvan, a jako malo preostaje za kvalitetnije oblike potrošnje (zdravstvene usluge, putovanja, zabava, kultura, rekreacija, restorani i hoteli itd.).
