Bio je pronalazač svetskog kova, ali iznad svega rodoljub koji je svoj Idvor, kako je često govorio, i voljenu Srbiju, uvek nosio u srcu. Na Univerzitetu „Kolumbija” u Njujorku bio je profesor, i uživao je veliki ugled. Mogao je da se podiči prijateljstvom sa predsedikom Vudrom Vilsonom, kao i titulom počasnog konzula naše zemlje u Sjedinjenim Američkim Državama. Okupljao je sunarodnike emigrante i Amerikance, afirmisao je kulturu Srba i drugih južnih Slovena.
Na 18 univerziteta bio je uvaženi doktor i priznati naučnik. U Prvom svetskom ratu nije učestvovao direktno, ali je njegova pomoć srpskoj vojsci i doprinos celokupnoj situaciji za naš narod nemerljiva.
Kao bogati profesor osnivao je fondove i finansirao svakoga kome je pomoć bila potrebna. Neretko je otkupljivao dela svojih prijatelja, Uroša Predića i Paje Jovanovića, kao i drugih umetnika. Ovim se ne završava poduži spisak njegovih dobročinstava. To je bio, imenom i delom, Mihajlo Idvorski Pupin. Zbog svojih velikih zasluga 25. oktobra 1921. proglašen je počasnim građaninom Velikog Bečkereka.
PUPIN I PULICER
Ove, 2024, navršio se dvostruki jubilej – 170 godina od njegovog rođenja i vek od dobijanja Pulicerove nagrade, najvećeg američkog priznanja za doprinos književnosti i novinarstvu. Pupin ga je zaslužio 1924. godine za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka”.
U čast velikom naučniku, Udruženje građana „Godina Pupina”, nedavno je ogranizovalo svečanu akademiju u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”. Okosnicu programa činio je igrokaz koji su na njihovu inicijativu osmislili učenici Zrenjaninske gimnazije. To su bili: Nevena Berarov, Maja Kovačević, Andrijana Stojanović, Tamara Maričić, Daria Popović, Luka Zakin (4-1), Minja Pražić (2-1), Tadej Mirković, Đorđe Kovački, Nikola Tarajić, Pavle Cvetković, Katarina Protić i Andrej Varga (1-9). Pripremali su ih profesori istorije i filozofije Igor Micov i Edi Daruši.
– Polazna osnova bio nam je vek od dobijanja poznate nagrade. Inspirisalo nas je to što su i Mihajlo Pupin i Džozef odnosno Jozef Pulicer rođeni u Banatu, tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Otišli su u Sjedinjene Američke Države i tamo postali slavni. Niko ih do sada nije povezao. Predstava, koju smo nazvali „Sinovi Banata”, plod je dečije mašte. Đaci su sve sami osmislili, a ja sam im samo dao smernice – rekao je Igor Micov.
USPEŠNA DECENIJA
O velikom naučniku, ali i Udruženju građana „Godina Pupina”, govorio je jedan od članova, dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministrstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Podsetio je da su osnovani početkom 2014, u vreme kada je on bio gradonačelnik. Tada se navršavalo, i u našem gradu slavilo 160 godina od Pupinovog rođenja. Ideja je potekla od Roberta Saba, predsednika, i Jaroslava Stevanova. Oni su krajem 2013. inicirali sastanak sa predstavnicima rukovodstva fondacije „Mladen Selak” iz Beograda.
– Nakon ovih deset godina sa zadovoljstvom zaključujem da je naziv Udruženja izvrsno odabran. U dve reči predstavlja program koji ostvarujemo – da svaka godina bude Pupinova, posvećena njegovom jedinstvenom liku, delu i nasleđu koje je ostavio svom narodu i sveukupnom čovečanstvu u materijalnom, ali i idejnom pogledu – rekao je dr Ivan Bošnjak.
Dodao je da su samo u prvoj godini ostvarili više od 30 različitih aktivnosti. Zahvaljujući njima, jednoglasno je prihvaćen u Skupštini grada Beograda, predlog da novi most preko Dunava između Zemuna i Borče, koji približava Idvor Beogradu dobije ime jednog od najvećih sinova Banata. Tu su i brojne izložbe. Izdvojila se ona na zrenjaninskom Trgu slobode. Sećala je na datum kada je Pupin postao počasni građanin Velikog Bečkereka.
Organizovali su i Oktobarske susrete na dan njegovog rođenja. Tu su i brojni turistički i edukativni izleti do Idvora. U radu Udruženja, veli Bošnjak, pomagali su im studenti Tehničkog fakulteta i đaci Zrenjaninske gimnazije uz mentore Edija Darušija i Darka Radovančevića, kao i profesora dr Miodraga Rančića. Tada je značajno delovao Regionalni centar za talente. U godini kada Zrenjanin ponese titulu prestonice kulture zaslužuje svoju reaktivaciju.
– Naš grad se kroz brojna obeležja odužio Mihajlu Pupinu. Tehnički fakultet nosi njegovo ime. Glavna gradska pošta nalazi se u Pupinovoj ulici. Podignute su mu i dve spomen-biste: u Aleji velikana u Karađorđevom parku i ispred Fakulteta, kao i spomen-ploča pored ulaza u glavnu poštu – dodao je Bošnjak.
Udruženje nije zaboravilo saradnike, prijatelje i one koji su od početaka uz njuh. Zahvalnice su dobili: Grad, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Dom kulture „Mihajlo Pupin” (Idvor), Tehnički fakultet, Zrenjaninska gimnazija, fondacija „Mladen Selak”, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, list „Zrenjanin”, Udruženje „Zrenjanin eksplorativa”, „IP Media 023”, portal „Sport info”, Goran Marinković, direktor Kulturnog centra i predsednik Društva inženjera i tehničara i Ivana Kukolj Solarov (specijalna zahvalnica).
U umetničkom delu programa nastupili su Vanja Ilijev, gajdaš i jedanaestogodišnji violinista Timofej Stepanov. Moderatorka je bila Bojana Grujin.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović
„GODINA PUPINA” U PRESTONICI KULTURE
Robert Sabo, predsednik, je napomenuo da je posebno značajan za Udruženje objekat na adresi Obala Sonje Marinković broj 5. Na 165. godišnjicu Pupinovog rođenja, uz podršku Grada i Mesne zajednice Mala Amerika postavljena je spomen-ploča na ruiniranu fasadu. Ovu, nekad velelepnu kuću kupio je „Amerikanac” Pupin, pošto je postao počasni građanin Velikog Bečkereka. Darovao ju je porodici svoje sestre Perside Olćan. Zato, kažu pojedini izvori, čitav kraj nosi pomenuti naziv.
– Posebno nas je obradovala vest da je od Ministarstva turizma i omladine prihvaćen projekat Zrenjanina o uspostavljanju centra za mlade „Mihailo Pupin” i da su obezbeđena sredstva za rekonstrukciju ovog objekta. On će predstavljati buduće stecište kreativnih ljudi našeg grada i njihovih gostiju. U njemu će moći da uče, stvaraju, druže se i ostvaruju svoje ideje i zamisli – rekao je Sabo.
Zrenjanin na ovaj način ide u susret izložbi „EHRO 2027”. Od velikog značaja je i titula Nacionalna prestonica kulture. „Godina Pupina” će podneti projektni predlog sa partnerima, kako bi produžili plovidbu meandrima kulture grada.
– Nastavićemo aktivnosti u 2025, kada ćemo obeležiti i 90 godina smrti našeg velikana. Trudićemo se i dalje da njegova autobiografija postane obavezna lektira za učenike trećih razreda srednjih škola i tražiti od nadležnih da, pored Tesle, i Pupin i Milanković dobiju spomenike ispred tehničkih fakulteta u Beogradu. Želja nam je i da novi autoput, koji se prostire od Pančeva, pored Kovačice i Idvora, a vodi do Zrenjanina ponese ime Mihaila Idvorskog Pupina – dodao je Robert Sabo.
