PROZVODNJA POVRĆA JE ZAHTEVNA, ULAGANJA NISU MALA, ALI SE NA KRAJU ISPLATE

Luk i šargarepa na evropskoj trpezi

U Zemljoradnčkoj zadruzi „Agrosoj” pre četiri godine odlučili su da prihvate savremene tokove u rataskoj proizvodnji i da izmene strukturu useva. Proizvodnja žitarica se lane pokazala kao izuzetno rizična, te je navedeni agrari kolektiv iz Neuzine rešio da se više posveti proizvodnji povrća i voća.
– Za takav poduhvat bila su neophodna značajna finansijska ulaganja. Reč je o izuzetno zahtevnoj proizvodnji koja može da se odvija isključivo uz postojanje sistema za navodnjavanje – ističe Nandor Vereš, direktor „Agrosoja” koji je uveo još niz novina koje se primenjuju u pripremi setve, završnoj proizvodnji, pakovanju i plasmanu gotovih proizvoda.
On kaže da je prošla godina bila isplativa. Zadruga je pod crnim lukom imala 24 hektara, šargarepa je zauzela 22, peršun dva, a višnja 12 hektara.

– Zahvaljujući stručnom radu i značajnim ulaganjima sa njiva su stigli odlični prinosi. Što je još značajnije, celokupnu proizvodnju smo prodali i po povoljnim cenama. Posebno su traženi bili crni luk i šargarepa. To povrće smo plasirali na evropsko tržište, najviše u Rumuniju i Mađarsku. Svi naši proizvodi poseduju kvalitet po međunarodnom „Global gap” standardu. Zbog toga nije bilo teško pronaći kupce u Srbiji i inostranstvu. I veliki trgovinski lanci sve više se interesuju za ono što mi proizvodimo – kaže Nandor Vereš.
Da nije bilo lako niti jednostavno izneti ovakav poduhvat, potvrđuje nam Ištvan Vereš. On je pre 15 godina osnovao Zadrugu koja je tada imala samo dva zaposlena. Kaže da je sve počelo skromno – od jednog omanjeg skladišta i vage za otkup žitarica. Danas u „Agrosoju” posao ima dvadesetak stalnih i još toliko sezonskih radnika.
– Imamo višegodišnje iskustvo u tom poslu. Sada smo se porodično uključili u novi poduhvat koji zahteva mnogo više rada i ulaganja. Stigla je i značajna podrška države i Pokrajine, kao i Vlade Mađarske preko Agencije „Prosperitatea”. Zaokružena je tehnološka proizvodnja koju planiramo da širimo – naglašava Ištvan Vereš, koji posebno podstiče prozvodnju zasnovanu na svetskim vrednostima.
U „Agrosoju” su takoreći preko noći ogromne skladišne kapacitete za žitarice pretvorili u savremene objekte za završnu proizvodnju i pakovanje crnog luka, šargarepe, peršuna i drugih povrtarskih kultura.
– Ove godine zasnovali smo proizvodnju crnog luka na približno istim površinama, a tako će biti i sa šargarepom. Pri tome koristimo značajna iskustva i stručnu pomoć svih naučnih instituta, kao i vrsnih poznavalaca proizvodnje povrća kao što je prof. dr Žarko Ilijin. Uz to, redovno odlazimo na međunarodna stručna usavršavanja. Posetili smo proizvođače iz Mađarske, Španije, Italije… Bili smo i u afričkim zemljama gde smo videli velike plantaže luka i šargarepe. To nam mnogo koristi u našem radu. Ja sam već desetak godina u ovom poslu i pokušao sam da ubedim kooperante da krenu našim putem, ali niko se ne usuđuje. Mislim da greše – objašnjava Nandor Vereš.

Kada su ovogodišnje cene u pitanju (na veliko) luk je koštao oko 100, a šargarepa blizu 70 dinara. U „Agrosoju” ističu da su zadovoljni prinosima koji su bili natprosečni. Ovih dana u prazne proizvodne hale već se smeštaju gajbe u koje će se pakovati ovogodišnji rod povrća. Mašine i pakerice su ugašene, a tek poneka puna gajba šargarepe i peršuna ostala je u velikoj hladnjači gde čeka da bude isporučena kupcima.
U ovoj zadruzi kažu da su se tržnih viškova žitarica oslobodili još jesenas. Zbog toga ih situacija oko niskih cena pšenice i kukuruza nije pogodila. Ipak, i ove godine pod žitaricama i suncokretom imaće oko 900 hektara sopstvenih i zakupljenih oranica. Nadaju se da će ova godina biti rodnija od poslednje tri koje su bile sušne i bez ekonomskih rezultata.

Nikola Božović

  • PO HEKTARU 6.500 EVRA
    Ulaganja u povrtarsku proizvodnju, posebno onu intenzivnu i sa sistemom za navodnjavanje nisu mala. U „Agrosoju” su nam predočili tačnu računicu. Da bi se dobio kvalitetan rod i dobar prinos crnog luka ili šargarepe sa jednog hektara valja investirati (uključujući i zakup zemljišta) oko 6.500 evra. Kažu da, ako je cena povrća sigurna i na ovogodišnjem nivou, takva investicija će sigurno doneti solidnu zaradu.