Povezanost 22 sela na teritoriji Zrenjanina sa gradom dugogodišnja je boljka njihovih meštana. Zbog ukidanja đačkih linija nedostatak prigradskog prevoza naročito do izražaja dolazi tokom leta. Dok stanovnici negoduju zbog slabe veze, prevoznik objašnjava da se tokom letnjih meseci red vožnje menja zbog malog broja putnika.
LINIJE ODREĐUJE GRADSKA UPRAVA
Goran Agramović, direktor „Net busa”, ističe da i primenom ovog režima sva sela imaju dnevne polaske ka Zrenjaninu. Njihov broj zavisi od udaljenosti. Najviše termina imaju mesta koja su bliža gradu (Ečka, Klek, Stajićevo). Njima su na raspolaganju autobusi na svakih sat vremena.
– Ako uzmemo u obzir broj putnika, smatram da ima više polazaka nego što je potrebno. Danas svi imaju auto, te, osim đaka, malo ko putuje autobusom. Ljudi idu kolima na posao petnaest dana, a kada im se šesnaesti dan pokvari auto pitaju gde je autobus. Narod nema naviku da se vozi i uvek smo mi krivi – smatra Agramović.
Naš sagovornik podseća da linije i cene karata određuje Gradska uprava. U zavisnosti od sela, za jedan pravac potrebno je izdvojiti od 150 do 300 dinara. Objašnjava da je jako teško finansijski ispratiti zahteve. Uz to, nedostaju im i šoferi.
– Plata vozača u gradskom saobraćaju je 100 hiljada dinara, uz beneficirani radni staž. Uprkos tome, mladi nisu zainteresovani za ovaj posao. Iz godine u godinu problem je sve veći i zbog toga smo primorani da ih tražimo van zemlje. Nedavno smo zaposlili šest vozača iz Šri Lanke i troje iz Rusije. Zadovoljni smo njihovim radom – kaže Agramović.
SREĆA U ŠKOLARCE
Meštani Farkaždina za vezu sa gradom uzdaju se u đačke linije. Imaju dva polaska ka Zrenjaninu (za prepodnevnu i popodnevnu smenu), a potom i ka selu kad se završe časovi. To je jedan od razlog zbog kojih stanovnici koji rade u gradu ne koriste prigradski prevoz, kažu iz Mesne zajednice (MZ).
– Linijski taksi ne postoji, pa oni koji nemaju auto moraju da se snalaze. Pomoć od lokalne samouprave nismo tražili, jer smo svesni da neće želeti da šalju više autobusa za dva-tri putnika – objašnjava Ljubiša Tuba, predsednik MZ „Farkaždin”.
Meštani ovog sela pre dva meseca izgubili su i liniju ka Beogradu. Iz tog razloga, sada pokušavaju da uspostave vezu sa Sakulama, kako bi tamo mogli da „hvataju” autobus.
Slična je situacija i u Banatskom Despotovcu. Uz lokalne polaske, kroz selo je saobraćao i autobus za Vršac. Prevoznik je prestao sa radom, te više ne mogu da računaju na dodatne linije.
Prema rečima Krstana Mitrovića, predsednika MZ „Banatski Despotovac”, i u ovom selu nedostatak prevoza oseti se najviše tokom leta. Ka gradu imaju prevoz u 7 i 10 časova, a mogu da se vrate u 13 i u 15 časova.
– To je to za ceo dan. Situacija je malo bolja u toku školske godine, ali meštani su ipak primorani da idu taksijem. Ukazivali smo na ovaj problem nadležnima. Nakon toga uvedeni su dodatni polasci, ali su nakon nekog vremena ponovo ukinuti – ukazuje Mitrović.
ŽELEZNICA KAO OPCIJA
Ivana Stojkov, predsednica Saveta MZ „Melenci”, potvrđuje da ni u ovom selu letnji režim prigradskog saobraćaja ne nudi dovoljan broj polazaka ka Zrenjaninu. Pored toga, prevoz je teško uskladiti i sa terminima terapija u Banji Rusandi.
– Dosta meštana na posao putuje kolima. Da nema linijskih taksija, pojedinci koji nemaju automobil bili bi u problemu. Stariji ljudi su počeli da idu vozom do grada. Postoje dva polaska, a put do glavne železničke stanice traje oko 30 minuta – objašnjava Stojkov.
Naša sagovornica podseća da prvog septembra počinju da saobraćaju i đačke linije. Kako kaže, prethodnih godina (tokom školske godine) imali su problem zbog neadekvatnog kapaciteta autobusa, kao i neusklađenosti polazaka sa završetkom nastave. Roditelji su se tim povodom obratili mesnoj zajednici koja je u saradnji sa lokalnom samoupravom rešila problem.
Na pitanje: „Da ima dovoljno autobuskih linija ka selima?” sugrađani su jednoglasni: „Nema.”, istakli su na našem „Fejsbuk” profilu. Ukazali su da veza sa gradom nije dobra, da tokom leta često postoji samo jedan polazak (u ranim jutarnjim časovima), kao i da neadekvatan prevoz grad pretvara u palanku.
J. Šormaz
SELA SU SRCE ZAJEDNICE
Naseljena mesta su sve dalja i sve zapostavljenija, a javni prevoz, koji je ključna potreba stanovnika sela, postaje sve gori, upozorio je Gradski odbor pokreta Srbija centar SRCE. Kako navode, najviše trpe mladi, srednjoškolci i zaposleni koji svakodnevno putuju u Zrenjanin.
– Stanovnici Čente su bez linije za Beograd. Farkaždin i Lazarevo ostaju bez veze sa Zrenjaninom. Melenci, Taraš, Knićanin i Orlovat imaju prevoz koji se sveo na simbolične polaske. Iako „Net bus” na papiru ima red vožnje, u stvarnosti se on sve manje poštuje. Sela nisu rubni deo sistema, ona su srce zajednice – saopštio je Srbija centar SRCE Zrenjanin. M. P.
