Na teritoriji srednjeg Banata u prvi razred osnovne škole krenulo je oko 2.500 mališana. U Zrenjaninu ih je 1.033. Srednjoškolske klupe je 1. septembra zauzelo 1.392 učenika.
Prema rečima Snežane Oluški Vlačić, načelnice Školske uprave, konkursom je predviđen dovoljan broj mesta u srednjim školama, te nisu popunjeni svi kapaciteti. Ostalo je oko 150 upražnjenih pozicija za nastavu na srpskom jeziku i oko 60 na mađarskom.
– Najtraženiji su bili gimnazijski, ekonomski, medicinski i smerovi građevinske škole. Formirano je 60 odeljenja na srpskom jeziku i četiri na mađarskom. Početkom školske godine uglavnom dolazi do prebacivanja učenika, te očekujemo da će se osloboditi određeni broj mesta – objašnjava Oluški Vlačić za RTV „Vojvodina”.
Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), ističe da je svečarska atmosfera izostala 1. septembra.Veli da je prosvetne radnike zateklo mnoštvo poteškoća koje se već duže vreme ne rešavaju (npr. kriza kadrova) i nedostatak socijalnog dijaloga.
– U novu školsku godinu ušlo se sa minimum stotinu direktora koji su razrešeni dužnosti. Više stotina ljudi na određeno vreme ostalo je bez posla, jer im nije produžen ugovor o radu. Uz brojne probleme koji su aktuelni kako u prosveti, tako i u društvu uopšte, niko nema prava da se drži po strani, bude neutralan i očekuje da ih bilo koji sindikat rešava. Samim tim, ni profesor ne sme da bude uplašen. Ako ne sme javno da govori o tome šta se dešava, onda je jako teško bilo šta popraviti – ukazuje Kokot.
On je izneo mišljenje da celokupna dešavanja vode ka privatizaciji javnog obrazovanja. Veruje da svedočimo sistemskom uništavanju državnih škola.
– Ja o tome pričam već 8-9 godina, od kada je na čelo Ministarstva prosvete imenovan Mladen Šarčević. On je u to vreme bio vlasnik privatne škole. Besmisleno je bilo očekivati da njegov posao bude uređivanje javnih, državnih škola, jer bi onda morao da zaključa svoju. U prilog tome govori i činjenica da budući profesori ne upisuju fakultete koji bi trebali da im obezbede odgovarajuću stručnu spremu. U istom momentu imamo jako veliki broj ljudi koji posao obavljaju na određeno vreme. Peta beogradska gimnazija, na primer, ima preko 40 odsto ljudi koji su zaposleni na određeno vreme. Jovina gimnazija u Novom Sadu više od 15 godina nije rasapisala nijedan konkurs. Tamo je više od polovine osoblja na određeno vreme. Potpuno je jasna tendencija vlasti da uništi javno obrazovanje – smatra predsednik NSPRS.
Kokot je izneo da u Srbiji postoji 1.750 javnih škola u kojima radi više od 100.000 ljudi. Kada njima dodamo predškolstvo i visoko obrazovanje, govorimo o 150.000 osoba.
– To je najveći sistem u zemlji. Naša izdvajanja iz bruto društvenog proizvoda iznose oko 3,5 odsto. To nije dovoljno ni za plate svim prosvetarima, a kamoli za renoviranje i modernizaciju ustanova, učila, planova i programa. To državu uopšte ne interesuje – zaključio je Kokot, na tribini koja je povodom početka školske godine prošle nedelje održana u Zoni društvenog dijaloga.
S. Vorkapić & J. Šormaz
VRTIĆI PUNI
Ove školske godine u zrenjaninske vrtiće upisano je 2.741 dete. Direktor Predškolske ustanove, Željko Cvijanović, kaže da je broj veći nego lane, kao i da se u prethodne tri godine povećava. Iz tog razloga potrebno je proširenje kapaciteta.
– Lokalna samouprava uz podršku Pokrajine gradi novi vrtić.
Da bismo u potpunosti uspeli da ispunimo zahteve, nužno je izgraditi bar još dva manja
– kaže Cvijanović za RTV „Vojvodina”.
Dodaje da su u 15 od 20 objekata tokom leta realizovali rekonstrukcije kupatila, zamenu stolarije i uređenje prostora.
Ove godine Predškolska ustanova uvela je elektronsko prijavljivanje dece na ulazu u vrtić. Roditelji će dobiti identifikacionu karticu koju će svakoga dana očitavati. Između ostalog, time se olakšava priprema hrane i mesečni obračuni.
