Povratak armije – podstrek razvoju grada
Otvoreni dan Vojske Srbije, održan u utorak u izdvojenom armijskom objektu „Silos”, bio je prilika da bezmalo dve hiljade građana uđe u vojni kompleks, da vidi kako armija danas živi i radi i kako realizuje obuku. Bila je to i prilika za novinski razgovor sa pukovnikom Živicom Ognjanovim, komandantom Kasarne „Svetozar Marković Toza” i Komande za razvoj Banatske brigade.
Po specijalnosti oficir oklopnih jedinica, pukovnik Ognjanov prošao je sve vojničke dužnosti do ranga komandanta brigade. Završio je sve nivoe vojnog usavršavanja u sistemu odbrane, do Škole nacionalne odbrane. Kao polaznik 55. klase Komandno-štabnog usavršavanja, 2008. godine bio je najbolji u rangu i dobio zlatnu sablju od tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića. Generalštabno usavršavanje u Školi nacionalne odbrane završio je 2012. godine.
U profesionalnoj službi od 1994. godine, pukovnik Ognjanov bio je, pored ostalog, komandant Kasarne „Rifat Burdžević Trso” u Novom Pazaru i „Jovo Kursula” u Kraljevu, te komandant Garnizona Pančevo do 2014. godine, kada je ovaj garnizon ugašen, odnosno preseljen u Zrenjanin. Po prvi put nakon zvaničnog povratka Vojske u Kasarnu „Svetozar Marković Toza” jula 2014. godine, u Zrenjaninu je održan „Otvoreni dan”. Šta je bio cilj manifestacije?
– Vojska Srbije pokrenula je ovu mnifestaciju pre desetak godina u cilju jačanja i učvršćivanja poverenja kod građana, jer armija jeste deo naroda kojem i služi. Kroz ovakve aktivnosti želimo da animiramo mlađu populaciju, mladiće i devojke koji još nisu odlučili čime će se baviti u životu, da konkurišu i zaposle se u Vojsci Srbije kao profesionalni vojnici. Ovo je prava prilika da kroz direktan kontakt saznaju o kakvoj je profesiji reč. Od povratka u kasarnu pre dve godine bavili smo se prevashodno uređenjem objekata i imali smo drugih obaveza, a sada smo odlučili da „Otvoreni dan” prvi put organizujemo u Zrenjaninu. Godine 2006. ugašen je zrenjaninski garnizon i Vojska je napustila kasarnu. Koliko je nakon povratka urađeno u smislu obnove infrastrure?
– S obzirom na to da smo došli u izuzetno loše uslove, te da je sama dislokacija jedinica iz Pančeva u Zrenjanin bila svojevrsno iznenađenje za sve nas, urađeno je izuzetno mnogo. To je bilo moguće, pre svega zahvaljujući razumevanju sistema odbrane, ali i lokalne vlasti, koja je najpre izrazila veliko zadovoljstvo zbog povratka Vojske, a zatim svesrdno pomogla useljenje armije u kasarnu i u druge objekte u gradu. Doduše, mi smo sve vreme bili prisutni u svim tim objektima, u smislu obezbeđenja, kako u samoj kasarni tako i u skladištu Ečki, koje nikad nije ni napuštano. Ipak, kad se uzmu u obzir mogućnosti koje smo imali, urađeno je mnogo više od planiranog. I objekti i sam krug kasarne bili su 2014. godine u izuzetno lošem stanju. Sve neophodne stambene prostorije su vraćene u funkciju, uključujući kancelarijski, učionički i kuhinjsko-trpezarijski prostor. Učinili smo mnogo više nego što je bilo ko pre dve godine mogao očekivati. Koji su razlozi bili presudni pri odluci da se Vojska ipak vrati u Zrenjanin?
– Te, 2014. godine, u državnom i vojnom vrhu, na osnovu analiza ljudi koji se bave vojno-političkim procenama, zaključeno je da je pravac od Severnobanatskog okruga prema Beogradu delimično neposednut. Zato je odlučeno da se ponovo formira Garnizon Zrenjanin. Od tada postoji i Komanda za razvoj Banatske brigade. Te godine formiran je još jedan novi garnizon, u Požegi. Laicima često nije jasno šta znači naziv Komanda za razvoj? Možete li razjasniti o kakvoj je formaciji reč?
– Banatska brigada nije „aktivna”, po staroj klasifikaciji. Kada govorimo o Komandi za razvoj, podrazumevamo mirnodopsko jezgro određenog sastava, koje u datom momentu, kad se ukaže potreba, treba da razvije Banatsku brigadu. Ta brigada, u slučaju ratne opasnosti, brojala bi pet hiljada ljudi. Komanda za razvoj je dakle mirnodopski naziv. Banatska brigada popunjava se inače ljudima iz rezervnog sastava sa područja Zrenjanina, Kikinde, Vršca i Pančeva. Koliko je, po vašem mišljenju, povratak Vojske doprineo oživljavanju privrednog i društvenog života u gradu? Bilo je reči da će s dolaskom armije doći i određen broj porodica, što nije beznačajno kad se imaju u vidu loši demografski trendovi u Banatu.
– Figurativno rečeno, u Zrenjanin se, povratkom Vojske, vratila i jedna nova fabrika. Mi trenutno zapošljavamo oko četiri stotine ljudi. Imamo ovde pešadijsku četu iz sastava 11. Pešadijskog bataljona Prve brigade Kopnene vojske. Deo starešina se preselio u Zrenjanin, a jedan broj vojnika i civilnih lica smo primili u stalni radni odnos od 2014. godine. Svakako nije zanemarljivo to što svi oni zarađuju i troše svoje zarade ovde, u srednjobanatskom okrugu. U poslednje vreme donekle je intenzivirana obuka lica iz rezervnog sastava…
Nije to ništa novo, niti za to postoji neki poseban razlog. Jednostavno, Vojska se vratila u grad i formirana je Banatska brigada, sa novim mobilizacijskim elementima. Najpre je obavljeno saopštavanje ratnog rasporeda – ljude je pozivao Centar ministarstva odbrane i saopšteni su im ratni raspored i mesto gde se javljaju na znak za mobilizaciju. Ove godine mi smo održali više obuka – jednu petodnevnu za vojne obveznike specijalnosti oklopnih jedinica i nedavno, pre desetak dana, jednu desetodnevnu obuku roda pešadije, sa teritorije Zrenjanina, Kikinde i Vršca. Upravo danas upućujemo jednu manju grupu u Pančevo, na petnaestodnevnu obuku za komandira odeljenja. Sve je to normalno i ne zavisi od vojno-političke situacije u okruženju. Reč je naprosto o petogodišnjem planu i u skladu sa tim planom sve ide svojim tokom. Na području Banata specifično je to što postoje periodi intenzivnih poljoprivrednih radova. Mi vodimo računa o tome kada pozivamo ljude iz rezervnog sastava na obuku. Tako u planovima za 2017. godinu gledamo da to budu termini u pauzama između većih poljskih radova, jer ne želimo da bilo kome nanosimo štetu. Kako ocenjujete odnose sa lokalnom samoupravom i građanima?
– Lokalne vlasti uvek su bile spremne da pomognu Vojsci. Sam Grad i gradonačelnik ostvarili su nameru da se ove godine centralna proslava Dana Vojske održi upravo u Zrenjaninu, što je bilo i svojevrsno obeležavanje povratka Vojske u grad. I od lica iz rezervnog sastava koja smo obučavali čuli smo samo pozitivne komentare. Ali moram reći da i Vojska ima deo snaga i sredstava koji su po planovima namenjeni za pomoć lokalnim vlastima u otklanjanju posledica vremenskih nepogoda. Deo naših ljudi i vozila uvek je spreman za to. Pomogli smo, na primer, i tokom velikih smetova u februaru 2014, kada je Garnizon bio još u Pančevu. Rodom ste iz Kumana, bili ste učenik Srednje medicinske škole u Zrenjaninu. Otkuda opredeljenje za vojni poziv? Da li je postojala porodična tradicija?
– Ne, jednostavno – preovladali su želja i interesovanje. U to vreme na televiziji je bila aktuelna reklama za vojni poziv, sa krilaticom – „Prihvatate li izazov?” I vi ste ga prihvatili?
– Tako je. I nisam se pokajao. A. BJELOGRLIĆ
