Želim da zaigram i za seniorsku reprezentaciju, ali je potrebno da steknem još dosta iskustva, da se kalim kroz utakmice sa jakim rivalima
Na nedavno završenom kvalifikacionom turniru za odlazak na juniorsko prvenstvo Evrope, koji je održan u Zrenjaninu, za reprezentaciju Srbije igrala je i Rada Perović (17), odbojkašica Klek MD Zrenjanin. Naše devojke su nadmoćno osvojile prvo mesto, izvojevale su sve tri pobede, pa će od 1. do 9. septembra u Albaniji učestvovati na kontinentalnom šampionatu.
Rada je igrala na poziciji tehničara, a svojim nastupima u Klubu i reprezentaciji pokazala je da je jedna od najperspektivnijih odbojkašica Srbije. Kaže da se ugleda na braću Grbić, Brižitku Molnar, Maju Ognjenović, Jovanu Brakočević. Ova nasmejana, draga i vedra devojka rado je pristala da razgovara sa nama.
Kako komentarišeš igru na kvalifikacionom turniru i kakav plasman očekuješ na prvenstvu Evrope?
– Reprezentacija je igrala dobro, pobedili smo Mađarsku, Dansku i Holandiju, a verujem da naš tim na prvenstvu Evrope može još bolje, a ni medalja nije daleko. Selektorka Marijana Boričić je dobro ukomponovala tim, ja imam veliku podršku od nje. Atmosfera je sjajna, dobre smo drugarice, dopunjujemo se i bodrimo jedna drugu.
Prošla si sve reprezentativne selekcije – od pionirske do juniorske. Imaš blizu 40 nastupa za državni tim, koji su ti dalji planovi?
– Imala sam sreću da u reprezentaciji krenem od pionirskog tima i stigla do juniorskog. Naravno, želim da zaigram i za seniorsku ekipu, ali je potrebno da steknem još dosta iskustva, da mnogo radim i napredujem, da se kalim kroz utakmice sa jakim rivalima.
Tvoji prvi odbojkaški koraci vezani su za najranije detinjstvo i Klek, za dedu Duleta i porodicu Kijac?
– Već sa četiri godine držala sam odbojkašku loptu u rukama, moj deda Dušan je bio odbojkaški trener, kompletna mamina porodica je odbojkaška, tetka Lela je takođe bila vrhunska odbojkašica, dedina braća Milorad i Radule takođe su odbojkaši i treneri. Odlazila sam sa dedom u Ravni Topolovac i gledala kako devojčice treniraju. U petom razredu osnovne škole počela sam već da treniram kod Zorana Pavlovića i veoma brzo sam napredovala. Mislim da je odbojka najlepši sport za devojke.
Klek MD Zrenjanin je ove godine kroz baraž izborio opstanak u Super ligi. Kako ocenjuješ proteklu sezonu i svoju igru?
– Tokom celog prvenstva imali smo problema sa povredama nekoliko ključnih igračica. Trener Miško Kijac je kombinovao tim, igrali smo i sa dva dizača u postavi, ali smo u baražu bili bolji od Takova i zadržali smo mesto u elitnoj ligi. To je delo tima, stručnog rada, uprave Kluba i naše verne publike. Zadovoljna sam svojom igrom, mada može uvek bolje, verujem da sam opravdala poverenje trenera i uprave Kluba…
Da li ćeš ostati u Kleku ili možda planiraš da promeniš sredinu i odeš u neki inostrani klub?
– Imam ugovor još godinu dana i sigurno ostajem u Kleku, za dalje ne znam. Tu se pita i moja porodica. Meni je tek 17 godina, vezana sam za školu, a imam i druge obaveze osim odbojke.
Kako se u školi nosiš sa popularnošću, ipak si ti reprezentativka Srbije?
– Nemam problem, završavam drugi razred Gimnazije, imam podršku razrednog starešine Milana Subotića i direktora Milana Radakovića. Ponašam se normalno, volim muziku, druženje, dobre filmove i knjige. Imam mnogo prijatelja, trudim se da budem potpuno prirodna.
PORODICA NAJVEĆA PODRŠKA
– Mama Ceca, tata Vlada, koji je i predsednik Kluba i sastavni deo tima i brat Jovan bodre me i hrabre, oni su moja najveća podrška. Jovan se posle fudbala opredelio za odbojku, trenira već drugu godinu i veoma je napredovao, sada je postao i pionirski reprezentativac Srbije. Odbojka je u porodici na prvom mestu, to je kod nas normalna stvar, radujemo se kad pobeđujemo, malo tugujemo kad gubimo, ali živimo za sport i odbojku…
