Odluka Gradskog veća Zrenjanina da se, na predlog rukovodstva Gradske stambene agencije (GSA), savesnim zakupcima poslovnog prostora kojim GSA raspolaže odobri popust od 10 procenata, povod je, mada ne i jedini, za razgovor sa diplomiranim inženjerom Radišom Dupljanovićem, vršiocem dužnosti direktora GSA. Koji je razlog ove odluke?
– Popust od deset odsto zakupnine primenjuje se na one zakupce koji savesno ispunjavaju svoje obaveze, a istekla im je polovina trajanja zakupa. Radi se o standardnoj meri u duhu dobrih odnosa na liniji zakupodavac – zakupac. Od decembra 2016. poslujete kao Javno preduzeće koje nema status budžetskog korisnika?
– Da, radimo u najboljem interesu osnivača, odnosno Grada Zrenjanina, na izdavanju i održavanju poslovnog prostora kojim grad raspolaže, a u vlasništvu je države, Republike Srbije. Radi se o oko 90 objekata uglavnom u centru grada, a zakupci su ugostitelji, trgovci, vlasnici menjačnica, VIP telefonija i, samo jedna banka, „Unikredit banka”. Možda će se neko začuditi, ali neke od najatraktivnjih nepokretnosti u kojima su smeštene banke, kao što su „Rajfajzen” i „Prokredit”, u privatnom su vlasništvu. Negde su vlasnici naši sugrađani, a neke su predate naslednicima nekadašnjih vlasnika, kroz proces restitucije… Jedini atraktivni objekat koji rentiramo, a nije u centru grada je restoran „Kamel”. Zgrada u kojoj je Agencija, na adresi Gimnazijska 7. je u vlasništvu države Srbije. Gradska stambena agencija ima 19 zaposlenih. Početak je godine, raspisuju se tenderi za ulaganja u kojima učestvuje GSA.
– Verujem da ću prijatno iznenaditi mnoge kada kažem da ozbiljno računamo na renoviranje zgrade na adresi Kralja Aleksandra prvog Karađorđevića 29, poznate po kafiću „Plus” i manjačnici „Profi”. Projekat rekonstrukcije uradio je diplomirani inženjer arhitekture Srđan Negovanović. Vrednost investicije je oko 20 miliona dinara. Kako stoje stvari sa tekućim održavanjem stambenog fonda?
– Raspisan je tender za namene redovnog održavanja poslovnog i fonda stambenog prostora, u vrednosti od 10 miliona dinara. Radi se o popravkama krovova, stolarije, unutrašnjih instalacija. Kada je reč o poslovnom prostoru česte su mistifikacije: koliki je novac, kuda odlazi…
– Novac, nažalost, više nije tako velik kao što je nekada bio i kao što se misli. Radi se o oko 80 miliona dinara godišnje, od čega u gradsku kasu odlazi preko 50 miliona i „uliva” u opšti budžet grada. Tako je već desetak godina. Mi u Gradskoj stambenoj agenciji radije bismo videli neku „staru” situaciju: da se novac akumulira gde je ubran. Sa ovakvim godišnjim prilivom i domaćinskim poslovanjem, za tri – četiri godine imali bismo ozbiljan novac i grad bi izgledao, blago rečeno, drugačije. Da li je pitanje zastalih zakupnina zaboravljeno?
– Nije, dužnici su redovno utuživani, ali su se – izgubili. Koristeći se raznim mogućnostima promenili su pravnu formu poslovanja, transformisali se i nestali, ili jednostavno nisu u stanju da plate! Prethodne garniture u GSA, tada Javnom stambenom preduzeću Zrenjanin nisu bile sposobne da se nose sa nesavesnim zakupcima. Inače, radi se o oko 100 miliona dinara nenaplaćenih potraživanja, bez kamate. Konačno, značajna je i funkcija socijalnog stanovanja.
– Mislim da jeste. U deset stanova u ulici Franje Kluza žive uglavnom mlađi bračni parovi, često sa više dece, koji ne mogu trenutno da kupe stan ili kuću, niti su u stanju da plate uobičajene stanarine.
SLEDE NOVE PROMENE
– Stanogradnja i politika stanovanja dinamična je oblast. Uskoro će doći do krupnih promena u načinu gazdovanja privatnim i privatizovanim, nekada društvenim stanovima, kao i politici socijalnog stanovanja. „Na vidiku” je pojava novog zanimanja, upravnika zgrade, kog će imenovati vlasnici stanova ili Gradska uprava. Zakonodavna aktivnost je živa. Moguće je i formiranje neprofitne stambene agencije… Uz sve to, zaokupljeni smo i pitanjem korišćenja gradskog stambenog fonda od strana političkih sranaka i nevladinih organizacija – kaže Radiša Dupljanović.
