Novi poduhvat „Šinvoza”, koji je ta firma najavila prošle nedelje, dogovoren je sa jednom velikom svetskom kompanijom, kako je naveo direktor Radomir Miljuš, liderom u proizvodnji, između ostalog, železničkih vozila.
– Radi se o projektu vrednom više desetina miliona evra, koji bi se sukcesivno realizovao do 2025. godine, sa mogućnošću proširenja obima posla. Za ovu godinu je planirano da 10 zavarivača i 20 bravara ode na jednomesečnu obuku u pogon kupca u jednoj zemlji Zapadne Evrope, gde bi konkretno radili na izradi pozicija koje bi se kasnije radile u našem pogonu. Oni bi savladali tehnologiju i kasnije bi bili nosioci proizvodnje (instruktori), pri realizaciji projekta. Paralelno sa tim u našem pogonu bi se radili alati potrebni za izradu komponenti-proizvoda. Koliko radnika i kojeg profila „Šinvoz” traži da zaposli? Gde će se oni obučavati i koliko će ta obuka trajati?
– Za početak, do kraja godine potrebno je 50 radnika, s tim da već početkom sledeće godine, kada počne izrada samih komponenti u našem pogonu i njihova isporuka, imamo potrebu za još 100 radnika na tom projektu. Radi se uglavnom o bravarima i zavarivačima. Šta mislite o ponudi radne snage na domaćem tržištu?
– Mi mesecima imamo stalno raspisan konkurs za prijem radne snage i to različitih struktura. Potrebni su nam mašinski i elektro inženjeri, bravari, zavarivači, električari, elektroničari, rukovaoci na CNC mašinama… Odziv je veoma slab, a i oni koji se jave, imaju veoma malo praktičnog iskustva ili su tehnički neobrazovani. Zahtevi ino kupaca po pitanju kvaliteta su veoma rigorozni. Praktično znanje, čitanje tehničkih crteža je neophodno da bi se tehnološki proces ispratio u potpunosti i dao rezultate i kvalitet. Iz tog razloga svaki novoprimljeni radnik kod nas prolazi interne obuke u kojima ga i praktično, u sklopu njegove specijalnosti, i tehnički edukujemo. Da li se slažete sa ocenama stručnjaka da bi dualno obrazovanje pomoglo?
– Već godinama se kod nas priča o dualnom obrazovanju, ali praktično to nije zaživelo. Podržavam napore države da se dualno obrazovanje uvede kod nas i stvore zakonski okviri za njegov nesmetan razvoj. Veoma je značajno takvo školstvo i treba ga što pre implementirati da bi se dobio kvalitetniji kadar i da bi se fabrike bolje pozicionalirale na tržištu, a efekat toga bilo bi smanjenje nezaposlenosti. Šta je potrebno da bi takav sistem obrazovanja zaživeo?
– Saradnja privrede, lokalne samouprave i prosvete mora biti daleko bolja. Između ovih činilaca se mora uspostaviti stalna komunikacija, u kojoj bi privreda iznosila svoje planove i potrebe za radnom snagom u narednom periodu, a ostali sve učinili da se te kategorije obrazuju i pojave na tržištu rada. Pored sticanja teoretskog znanja, neophodno je paralelno raditi i na sticanju praktičnog znanja kroz uključenje đaka u obavezan praktični deo nastave koji bi se obavljao u fabrikama. Sve je to već poznato iz nekih ranijih vremena i davalo je rezultata. Pa, setite se, malo je građana Zrenjanina koji nisu prošli praktičnu nastavu u „Šinvozu”, i sada mi često iznose svoja sećanja. Pored srednjoškolaca neophodno bi bilo uključiti i studente u privredu. Rad na konkretnim projektima koji su trenutno aktuelni po fabrikama bio bi mnogo značajniji za njihovo obrazovanje nego izrada raznih teoretskih radova koji se kasnije praktično ne realizuju i efekti uloženog rada ne prepoznaju.
Proizvodnja za klijenta iz zapadne Evrope
Projekat „Šinvoza” je u vezi sa izradom i isporukom komponenti karoserije železničkih vozila koje bi se ugrađivale na vozove u fabrici kupca, koja se nalazi u zapadnoj Evropi. Ugovorena je dinamika na mesečnom nivou u narednih osam godina. Prema planu, alati za izradu proizvoda bi trebalo da se završe pre kraja ove godine, tako da prve prototipove i probne serije koponenti-proizvoda izradimo do kraja godine. Na izradi bi radilo oko 20 novozaposlenih bravara i zavaraivača -ističe Miljuš.
