Vrsni stvaraoci Goran Dragaš, Bosiljka Zirojević Lečić, Dejan Krstić, Jelena Milićević i Kristina Benjocki, tokom avgusta su boravili u Umetničkoj koloniji Ečka. Radove koji su tada nastali nedavno su predstavili publici. Naši sugrađani u Savremenoj galeriji imaju priliku da vide jedinstvene crteže, akvarele, slike i neonske instalacije.
Autori, u skladu sa svojim dosadašnjim umetničkim praksama istražuju univerzalne, ali uvek aktuelne teme koje se kreću unutar ekoloških, psiholoških, vojnih, političkih, kritičko-teorijskih okvira.
GRANICE NE POSTOJE
Selektorka 44. Susreta akvarelista je Slavica Žarković, istoričarka umetnosti i viša kustoskinja Savremene galerije. Prema njenim rečima, Umetnička kolonija Ečka je od svog osnivanja 1956. bila mesto gde su se okupljali autori različitih generacija, senzibiliteta poetika i izražajnih tehnika. Takođe, epicentar je nastanka novih stavova, ali i buduće saradnje i prijateljstava. Od 80-ih godina 20. veka u Koloniji se organizuju dva saziva. Prvi je posvećen slici, drugi akvarelu.
– Već nekoliko decenija je u savremenom vizuelnom stvaralaštvu dozvoljeno izražavanje u različitim (ne) umetničkim medijima. Koriste se najraznovrsnije strategije i sredstva izlaganja. Tako je i u našoj Koloniji, početkom 21. veka, došlo do promena. Učesnici se ni u jednom sazivu ne ograničavaju. U okviru susreta akvarelista dozvoljeno im je da ovu tehniku kombinuju sa drugim, ili da u svom radu, bez obzira na odabrani medij, sagledavaju najraznovrsnije društvene probleme čiji zajednički imenitelj predstavlja voda i njene osobine – objasnila je Slavica Žarković.
AMANET BUDUĆNOSTI
O važnosti Saziva za Zrenjanin i njegovu umetničku scenu govorila je Jelena Gvozdenac Martinov, direktorka Savremene galerije. Napominje da se značaj ogleda kroz višedecenijsko organizovanje Kolonije, preko koje se formira vredna zbirka koja je dokument jednog vremena i kulturna zaostavština budućim generacijama.
– Osnivanjem Kolonije, odnosno Savremene galerije, ostvaren je cilj demetropolizacije. Uvek smo se trudili da razvijamo kulturno-umetnički život u gradu pozivajući autore kojima su bliske forme savremenog vizuelnog stvaralaštva. Na taj način zrenjaninskoj publici donosimo aktuelnosti sa moderne umetničke scene. Grad zato od osnivanja podržava naš rad, a više od jedne decenije to čini zajedno sa Ministarstvom kulture koje je prepoznalo važnu ulogu koju Kolonija ima u produkciji i promociji savremene vizuelne umetnosti – rekla je Gvozdenac Martinov.
SVETSKA, A NAŠA KRISTINA
Zrenjanin je na Sazivu predstavljala Kristina Benjocki, koja živi i radi u Amsterdamu. Studirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Akademiji Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld academie) u Amsterdamu i Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu. Takođe je bila rezidencijalna umetnica na Akademiji Jan van Ajk u Mastrihtu (Jan van Eyck Academie). Njena stvaralačka praksa obuhvata pokretnu sliku, skulpturu, tekstil i fotografiju. Radovi Kristine Benjocki izlagani su u Muzeju „Stedelijk” u Amsterdamu, zatim u Rijeci, Roterdamu, Londonu, Bejrutu, Kijevu.
Pažnju posetilaca privlače njeni crteži iz serije „Storyboard Cannerberg”. Kako je ispričala, deo su višegodišnjeg istraživanja geoloških i istorijskih slojeva Kanenberga, planine na granici Holandije i Belgije. Ovo mesto bilo je, dodaje umetnica, jedno od najbogatijih ležišta krečnjaka koji je iskopavan još od neolita.
– Upravo u jednom od kamenoloma u blizini grada Mastrihta, krajem 18. veka, otkriven je u nauci prvi poznati fosil mosaurusa, vodenog gmizavca. Sa razvojem industrijalizacije početkom 20. veka, eksploatacija krečnjaka u Kanenbergu je prestala. Ostali su lavirinti podzemnih hodnika. Do Drugog svetskog rata korišćeni su za uzgoj pečuraka i držanje stoke.
Nemačke trupe počinju palninu da pretvaraju u skladište i montažni objekat za proizvodnju raketa. Nekoliko godina nakon okončanja sukoba, ovde se preselio Severnoatlanski savez (NATO). Prenamenili su ga u štab za ratne operacije tokom hladnog rata. Tako Kanenberg postaje „supertajni” deo Holandije. Crteži koje sam uradila nastali su kao beleške iz privatnih arhiva, koje zbog stroge tajnosti nisu dostupni javnosti. Dva rada prikazuju vojne insignije koje su korišćene u Kanenbergu – objasnila je Kristina Benjocki.
Utiske je prenela i gošća Jelena Milićević, vizuelna umetnica iz Beograda. Njen triptih „Oči koje se plaše dubine” i neonske instalacije „You can’t jump in the same river twice” i „Slowly flows the river Thames and my life along with it” zainteresovale su Zrenjanince.
– Prvi put sam u ovom kraju i, nažalost, nisam bila upoznata sa bogatom kulturom, nasleđem i ekosistemom Carske bare. Zadivljena sam koliko životinja tu obitava, kao i da je to jedan veliki i značajan deo naše države i kulture – rekla je Jelena Milićević.
GRANICE NE POSTOJE
AMANET BUDUĆNOSTI
Utiske je prenela i gošća Jelena Milićević, vizuelna umetnica iz Beograda. Njen triptih „Oči koje se plaše dubine” i neonske instalacije „You can’t jump in the same river twice” i „Slowly flows the river Thames and my life along with it” zainteresovale su Zrenjanince.
