Vrsni stvaraoci Milica Vesić, Luka Drljan, Bojan Radojčić, Ivan Šuletić i Sunčica Pasuljević Kandić tokom avgusta prošle godine boravili su u Umetničkoj koloniji (UK) Ečka. Radove, koji su tada nastali, predstavili su domaćoj publici. Sunčica Lambić Fenjčev, istoričarka umetnosti, viša kustoskinja i selektorka, ukazala je da su autori uglavnom imali slobodan izbor teme i medija. Izložba 68. Saziva UK Ečka „Slika 2023”, dodala je naša sagovornica, napravila je ravnotežu između „starih” i „novih”. Tako su Zrenjaninci mogli da vide radove urađene akrilom i uljem na platnu, suvim pastelom, ali i jednu zanimljivu ambijentalnu instalaciju.
ODNOS PREMA PRIRODI
– Ova postavka još jednom dokazuje da izbor medija „a priori” ne definiše delo, već da je ključna ideja umetnika koja se kroz njega sprovodi. Ono što su imali prilike da vide i osete tokom boravka u Koloniji i njenom okruženju predstavili su na svojim radovima. Oni su direktno motivisani doživljenim i u vezi sa njihovim dosadašnjim istraživanjima i interesovanjima – objasnila je Sunčica Lambić Fenjčev.
Prema njenim rečima, Milica Vesić naslikala je floralne motive uzete iz prirode, koji su poput grafičkih šablona ili ornamentike. Slika Luke Drljana simbol je okruženja savremenog čoveka koji je prirodni pejzaž u velikoj meri zamenio geometrijski hladnim, sivim, betonskim arhitektonskim objektima. Crtež Bojana Radojčića prikazuje neodrživu kontradiktornost ekonomsko-političkih interesa u odnosu na prirodne resurse koji imaju uglavnom ekološki poguban uticaj na budućnost životne sredine.
– Deo procesa nastanka rada Ivana Šuletića predstavljaju fajlovi koje je generisala veštačka inteligencija. Slika koja u prevodu naslova sadrži i tekst „Pogled iz vazduha na dobro organizovanu urbanu oblast u kojoj svi žive skladno” nosi u sebi mnoštvo konotacija i ironije na organizaciju života savremenog čoveka. Svi ovi, tradicionalnom tehnikom, ali savremenim pristupom, izvedeni radovi imaju različite aluzije na svakodnevni život današnjice koji (in)direktno ukazuju na čovekov odnos prema prirodi. Ovu problematiku u svojoj multimedijalnoj instalaciji jasno istražuje Sunčica Pasuljević Kandić. Upućuje apel ne samo svojim sugrađanima već i celom čovečanstvu da je krajnje vreme da se osvestimo, zapitamo i promenimo pravac našeg delovanja prema Zemlji i prirodi – poručila je naša sagovornica.
BANATSKA KLUPA KAO INSPIRACIJA
Zrenjaninka Sunčica Pasuljević Kandić predaje na novosadskoj Akademiji umetnosti, na Katedri za nove likovne medije. Iza sebe ima dugogodišnje iskustvo kao kulturna radnica sa više mađunarodnih i lokalnih projekata. Njena saradnička mreža se stalno širi, a radove je predstavila u Finskoj, Španiji, Brazilu, Mađarskoj, Rumuniji, Kanadi, Italiji, Francuskoj, Austriji, Srbiji, Bosni i Hercegovini. Istražuje isprepletene veze saradnje, komunikacije, identiteta, jezika i proizvodnje znanja u kontekstu tehno-ekološkog diskursa. Uvezuje kustoske, umetničke i pedagoške metode stvarajući privremene prostore situiranog znanja. Često ruši granice umetnica-publika.
Njeni „Odjeci što dopiru iz litosfere” privukli su najviše pažnje. Instalacija se sastoji od drvene banatske klupe, zvučnih zapisa i izvedbe piknika. Kreira privremene zone za pripovedanje, koje nude poziv za razmenu i slušanje. Kroz ovaj rad autorka se vraća svojim ruralnim korenima i nasleđu kolektivnog udruživanja koje ju je oblikovalo. Uvodeći banatsku klupu kao simbol razmene i pripovedanja koje narušava konceptualizaciju vlasništva, autorka teži da pokrene prostore zajedništva i slušanja koje je iskusila odrastajući kraj trošne svetlo-plave klupe.
– Kroz serije kolektivnih piknika organizovanih oko nje izvodi se simbiotičko tkanje priča koje čuvaju znanje o našem tehno-ekološkom carstvu. Pričaju se i beleže akcije, borbe i uspesi industrijskog eko-oportunizma; priče o saradnji sa prirodom, kolektivna i lična sećanja na predele, kao i saznanja o izmeštenim tehnološkim i ekološkim uticajima. Kroz pripovedanje, drevno sredstvo za prenošenje znanja, tragovi ljudi i prirode se mapiraju i arhiviraju u audio veb arhivu. U pitanju je kolektivno nasleđe koje beleži i recepte za negu i isceljivanje; pritužbe, proživljene priče o ljudima i zemlji koju obrađuju, nastanjuju, brane i zagađuju.
Ovi odjeci su kompas znanja generacijama koje nadolaze. Moj rad je poziv na odučavanje od postojećih modela razmišljanja i delovanja koji više ne služe planetarnom blagostanju i apel da zamišljamo i promišljamo kroz nove načine koegzistencije i počnemo iznova – rekla je Sunčica Pasuljević Kandić.
