Rastu kamate, ali i dugovi

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupan kreditni dug prema komercijalnim bankama privrede i stanovništva je krajem 2022. godine iznosio preko 26,2 milijardi evra. Od toga se 53% (oko 13,9 milijardi) odnosi na obaveze privrede, a 47% (blizu 12,3 milijarde) na dugovanja sektora stanovništva.
U toku prethodnih godinu dana (novembar 2022. u odnosu na isti mesec 2021. godine) njihovo ukupno zaduženje je povećano za 2,1 milijardu evra (sa 24,1 na 26,2 milijardi evra). Pri tome, preduzeća su se dodatno zadužila za 1,3 milijarde (rast od 10,6%), a stanovništvo za 800 miliona evra (rast od 6,9%).
Čak 3/5 novih zajmova preduzeća u ovom periodu odnosi se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva (povećanje od 785 miliona evra), dok je prirast investicionih bio 2,6 puta manji – oko 300 miliona evra. U okviru segmenta zajmova, koji su u devizama ili su devizno indeksirani, najbrže su rasli oni za likvidnost i obrtna sredstva (povećanje od čak 32%). Investicioni krediti beležili su znatno sporiji rast od 5,9%. U ukupnoj strukturi i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva sa udelom od 47%, dok je učešće investicionih 40%.
Detaljniji uvid u podatke o zaduženosti stanovništva kod poslovnih banaka (novembar 2021 – novembar 2022), otkriva da su se građani Srbije dodatno zaduživali uglavom po dva osnova – za finansiranje tekuće potrošnje (svakodnevne potrebe, preživljavanje) i kupovinu kuća/stanova. Obim gotovinskih kredita tokom posmatranih godinu dana povećan je za oko 283 miliona evra (rast od 5,5%). Iznos stambenih zajmova zabeležio je prirast od blizu 500 miliona evra (rast od 11,2%).
Istovremeno, kamatne stope su značajnije povećane. Za novoodobrene gotovinske dinarske kredite sa rokom dospeća od jedne do pet godina, banke su korisnicima u novembru 2021. u proseku zaračunavale kamatnu stopu od 9,9%, a godinu dana kasnije 13,39%. U tom periodu znatno su poskupeli i stambeni zajmovi – u proseku sa 2,59% na čak 4,75%. Ništa bolja situacija nije ni sa uslovima po kojima se zadužuju preduzeća. Primera radi, kamatna stopa za kredite za obrtna sredstva je u prethodnih godinu dana porasla sa 2,86% na 7,39% (dinarski), odnosno sa 2,2% na 4,81% (indeksirani u stranim valutama). Uprkos tome, obim u kojem građani i preduzeća koriste bankarske proizvode se ne smanjuje.
Mogući novi pandemijski talasi širom sveta, kao i potpuno neizvesna geopolitička situacija (ne nazire se rasplet sukoba u Ukrajini), nastavljaju da ugrožavaju ekonomske perspektive. Po svemu sudeći, očekuje nas recesija (pad privredne aktivnosti) te treba biti izuzetno obazriv sa novim zaduživanjima. Preporuka je da građani, ukoliko moraju, koriste zajmove sa fiksnom kamatnom stopom i u valuti u kojoj primaju platu, a to za većinu znači uzimanje isključivo dinarskih kredita. Treba zaboraviti na prethodni obrazac življenja i pripremati se za izmenjene okolnosti (novi poredak, više cene, skuplja energija). U tom smislu, valjalo bi dobro proceniti i prilagoditi ličnu potrošnju sopstvenim mogućnostima. Rizici su veliki i ozbiljni. Kredite treba uzimati samo u slučaju krajnje nužde.