Susret na Kubi – korak koji uliva nadu
Na nedavno održanoj konferenciji za medije gradskog ogranka humanitarne organizacije „Karitas”, biskup zrenjaninski, monsinjor dr Ladislav Nemet osvrnuo se i na februarski sastanak pape Franje i patrijarha ruskog Kirila na Kubi. Bio je to povod za novinski razgovor sa prvim čovekom Rimokatoličke crkve u Banatu o ekumenizmu i mogućnosti da papa u doglednoj budućnosti poseti i Srbiju.
Napomenuli ste da Evropa gubi na značaju za ostatak sveta. Koje činjenice dovode do takvog zaključka?
Evropa je opterećena istorijskim događajima između ove dve crkve, a susret dvojice poglavara, koji se dogodio 12. februara na aerodromu na Kubi, govori u prilog toj tvrdnji. Pripreme za taj susret trajale su dve godine, i činjenica da je za to izabrana teritorija van tla Evrope ukazuje na to da Stari kontinent polako gubi na civilizacijskom značaju. Tako se navodi i u zajedničkom saopštenju ove dve crkve. U saopštenju naime piše da su se poglavari dve verske zajednice sastali „u novom svetu, jer je stara Evropa puna plodova verske mržnje koja je vekovima harala, dok Novi svet pruža nove mogućnosti za dijalog.”
O čemu su pričali papa Franja i patrijarh Kiril?
Najznačajnija tema jeste položaj hrišćana u zemljama gde se vodi sistematski progon pripadnika svih hrišćanskih crkava. Papa i patrijarh tom prilikom pozvali su na prekid rata u Ukrajini i kritikovali međunarodnu zajednicu da nema volje niti interesa da zaustavi rat u Siriji i progon hrišćana iz tog kraja sveta. U zajedničkom dokumentu spominje se i pitanje grkokatolika i unijatskih crkava, koje su nastale u jednom konkretnom istorijskom momentu i kontekstu, pa zato imaju pravo na postojanje i delovanje.
Više puta imali ste susrete sa papom Benediktom Šesnaestim i sa papom Franjom…
Poslednji put sa papom Franjom razgovarao sam u oktobru prošle godine, kada je bila sinoda biskupa, koja se sastaje svake treće godine. Papa Franja je dosta drugačiji od Benedikta i Ivana Pavla. Kao što je poznato, drugačije se odnosi prema javnosti, otvoreniji je i manje sklon formalnostima.
Pre dve godine najavili ste da bi papa Franja mogao da poseti Srbiju, što je izazvalo različite komentare…
Na jednom susretu na visokom nivou novinari su se interesovali da li papa dolazi u Srbiju i ja sam rekao da je on spreman za to. Nema države gde sveti Otac ne želi da ode. Papa Ivan Pavle Drugi je nekoliko puta pokušavao da dođe u Srbiju, jer je Srbija, zajedno sa Rusijom, Belorusijom i Moldavijom, ostala jedina evropska država koju nije posetio. Papa Benedikt je takođe bio u puno država, a Franja je do sada posetio neke zemlje u regionu. Bio je u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Nekadašnji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović je pozvao ondašnjeg papu, pozvao ga je i bivši predsednik Boris Tadić. I naš sadašnji predsednik Tomislav Nikolić sastao se sa papom i rekao da se poseta može upriličiti. Tako je prošle godine u junu došlo do toga da je poseta praktično delovala kao „sređena stvar”. Dakle, moja izjava nije bila „štih proba”, već su je neki drugi ljudi iskoristili kao probni balon da bi se videlo kako će reagovati javnost i Srpska pravoslavna crkva, a poznato je da je jedan deo SPC bio dosta oštro protiv toga.
Postoje li određeni uslovi da bi se poseta realizovala?
Praksa Vatikana jeste da, ako postoje druge religije u nekoj državi gde žive pripadnici Katoličke crkve, papa neće prihvatiti poziv samo političkog vrha ako se verske vođe ne slože. To ne može da se nameće, već se može ostvariti jedino ako se dobrovoljno prihvati u duhu ekumenizma.
Da li je Papa i dalje voljan da poseti našu zemlju?
Na najvišem nivou razgovori i dalje traju. Štaviše, trenutno se formira jedna mešovita komisija koja treba da ispita slučaj kardinala Stepinca i njegovu ulogu za vreme Drugog svetskog rata, što je, kao što je poznato, za sada kamen spoticanja u odnosima dve crkve. Srpska Patrijaršija se saglasila sa papom Franjom da se na tome počne raditi.
