Dugo trajanje suđenja jedna je od zamerki koje građani najčešće imaju na rad pravosuđa, a kada nešto dugo traje, uglavnom se sumnja na korupciju. Međutim, sudije zrenjaninskog Osnovnog suda navode različite razloge zbog kojih se predmeti gomilaju: složenost predmeta, preopterećenost sudija, opstrukcije svih učesnika suđenja, o ovoj temi razgovarali su sa građanima na tematskim otvorenim vratima, održanim u sredu, 21. avgusta u Osnovnom sudu.
PROGRAM ZA REŠAVANjE STARIH PREDMETA
Tema ovog skupa glasila je: „Zašto suđenja dugo traju”, a kako je istakao moderator Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija”, reč je o problemima koji tište ljude širom Srbije.
Sutkinja Snežana Vidrić, predsednica Građanskog odeljenja i Odeljenja za radne sporove zrenjaninskog Osnovnog suda navela je da uzroci dugih trajanja suđenja mogu biti razni.
– Zavisi šta je predmet spora, koliko je složen, koliko su komplikovana činjenična pitanja, koliko je stranaka uključeno u proces. Dužina suđenja zavisi i od preopterećenosti sudija predmetima, ali i od stručnosti i organizacije samih sudija. Zbog toga su potrebne permanentne edukacije sudija, kakve organizuje Pravosudna akademija. Takođe, jedan od faktora za duga suđenja jeste i nepoštovanje procesne discipline onih koji učestvuju s namerom odugovlačenja, što se može sankcionisati – rekla je Snežana Vidrić.
Takođe je navela da u Sudu poštuju Program za rešavanje starih predmeta, koji se donosi početkom svake godine, te da tromesečne izveštaje o realizaciji starih predmeta dostavljaju predsedniku suda.
Kao stari vode se oni slučajevi u kojima postupak traje duže od dve godine, što se računa od kada je predmet prvi put zaprimljen u sud.
PRAVO NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
Jedan od mehanizama za zaštitu građana nastao je usvajanjem Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pre par godina, podsetio je učesnik otvorenih vrata Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava. Njega je zanimalo koliko Zrenjaninci koriste ovu mogućnost, budući da su se do sada građani oslanjali na ustavnu žalbu kao pravno sredstvo zaštite. Prema rečima Snežane Vidrić, u Osnovnom sudu ove godine bilo je četiri prigovora povodom zaštite prava suđenja u razumnom roku.
– Osim, prigovora, zakon propisuje i podnošenje žalbi, a potom je omogućeno i podizanje tužbe za naknadu imovinske i neimovinske štete. Prema ovogodišnjim podacima u upisniku gde se vode tužbe za naknadu neimovinske štete ukupno je 93 predmeta – 47 rešenih i 46 nerešenih. Podneto je i 17 tužbi za naknadu imovinske štete. Ovaj zakon je novina, ali sudije Osnovnog suda su edukovane o tome – pojasnila je sutkinja Snežana Vidrić.
ZA OPSTRUKCIJE SUĐENjA POSTOJE MERE
Nenadić je podsetio da često nije svim strankama u procesu interes da se on što pre završi, te je pitao zrenjaninsku sutkinju da li se nešto sa tim u vezi poboljšalo nakon izmena procesnog zakonodavstva od pre sedam godina, najpre u domenu dostave predmeta.
– Zakon o parničnom postupku iz 2012. godine predviđa mere za narušavanje procesne discipline. Tu je pravilo o teretnom dokazivanju koje se primenjuje kada neko nešto tvrdi i ne dokaže, a na njemu je bilo da pruži dokaze. Zatim, u slučaju da stranke – pravna lica neće da dostave zatraženu dokumentaciju, koristimo odredbu o novčanom kažnjavanju. Što se tiče dostavljanja, unekoliko su izmenjene odredbe pomenutog zakona što je doprinelo da dostava bude efikasnija, ali ono što nam je zaista po tom pitanju poboljšalo rad jeste uvođenje elektronske dostavne prijemne knjige. Zahvaljujući tome pratimo sve što je upućeno strankama, a bez redovne dostave ne mogu se držati suđenja – objasnila je Snežana Vidrić.
Opstrukcije i namerna odugovlačenja suđenja zanimali su i novinare na skupu – koliko na to utiču advokati sa svojim procesnim „ujdurmama”, a koliko i veštaci, koji ne predaju nalaze na vreme, ali i čije nalaze optuženi često neopravdano osporavaju da nisu urađeni poštujući pravila struke. Sudija tada mora da angažuje novog veštaka čime se postupak opet produžava za nekoliko meseci.
– Verujem da takvih slučajeva ima, ali je na sudiji da prepozna, na osnovu svog iskustva, opstrukciju bilo kojeg učesnika u postupku i da reaguje – navela je Snežana Vidrić, dok je sutkinja Dušanka Tatić istakla da nikada nije imala takvih problema sa advokatima.
Skup „Zašto suđenja dugo traju” deo je projekta „Otvorena vrata pravosuđa” čiji je nosilac Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), a koji se sprovodi uz podršku USAID.
NAJMANjE UKINUTIH ODLUKA
Sutkinja Dušanka Tatić je podsetila da je lane zrenjaninski Osnovni sud imao najmanje ukinutih odluka u svim materijama – krivičnoj, parničnoj, odeljenju za radne sporove i izvršnim postupcima, u poređenju sa drugim osnovnim sudovima u zemlji. Naime, drugostepeni sudovi ukinuli su 8,97 odsto odluka zrenjaninskih sudija.
