Već nekoliko godina unazad rijaliti programi su televizijski format koji privlači najveću pažnju javnosti. Iako koncept rijalitija nije nov, neprekidno trajanje, sve brutalniji sadržaj, prikazivanje ljudi sa margine i zloupotreba psihologije u industriji dovode do ozbiljnih psiholoških posledica, kako za učesnike, tako i za gledaoce, smatra psihoterapeut i pisac Marko Braković.
RADOZNALO PRAĆENjE TUĐIH ŽIVOTA
– Televizije se vode profitom. Rijaliti je najjeftiniji program koji donosi veliku zaradu i zbog toga je dominantan na nacionalnim frekvencijama. Vrlo je isplativ za produkciju, ali rizičan za one koji u njega ulaze, zbog surovih ugovora i ugrožavanja mentalnog zdravlja – smatra Braković.
Psihoterapeut primećuje da se sadržaj rijaliti programa svodi na nervni slom. Ako je cilj produkcije da izazovu što više slomova, ističe da je to znak da je takav sadržaj i najgledaniji.
– Dobar producent zna da ljudska psiha ima potrebu da gleda takve stvari i zbog toga su, nažalost, uvek u pravu kada kažu da oni koji ne žele da gledaju nasilje jednostavno mogu da promene kanal – objašnjava Braković.
Prema njegovim rečima, problem je to što čovek nije sposoban da živi sa svešću o samom sebi. Gledanje nasilja i nesreće je, ističe, mehanizam kojim se ljudi služe da bi im lični problemi izgledali blaže, a tuđa dela slična njihovim dala utehu i pokazala da nisu jedini.
Budući da se njime iskorišćavaju ljudske slabosti, da bi se gledanost rijalitija ograničila, Braković smatra da se on ne može prikazivati na nacionalnoj frekvenciji i treba se dodatno oporezovati.
– To neće rešiti problem, niti promeniti ljude, ali se taj novac može preusmeriti na kulturu, pametne sadržaje i edukacije u školama. Na taj način novcem bi se borilo protiv novca – kaže psihoterapeut.
Takođe, opasnost je kada ovakve programe gledaju oni koji nemaju razvijeno kritičko mišljenje. Tada se, kaže, može desiti da učesnici u rijalitiju nekome postanu uzori. Ugledati se na nekoga ko je nesrećan, mentalno bolestan, kockar, kriminalac ili nasilnik nikako nije dobro, zaključuje Braković.
NADLEŽNI NE KONTROLIŠU, DECA ISPAŠTAJU
Gimnazijalka Olivera Sekulić veruje da su šokantna i vulgarna dela taktika koja omogućava učesnicima rijalitija da se izdvoje iz mase. Ona napominje da se na taj način postavljaju obrasci ponašanja među generacijama, a njihov uticaj dopire i do pojedinaca koji ih ne prate.
– Učesnici ovog programa su svesni da niko ne želi da ih gleda kako žive normalan i produktivan život. Oni moraju da pronađu način na koji će se izdvojiti i sebe predstaviti na nezaboravan i upečatljiv način – smatra Sekulić.
Kako kaže naša sagovornica, važno je naglasiti da krivica ne treba da se svali na podložnu mladež, već na roditelje koji su dužni da kontrolišu kako im deca provode slobodno vreme, kao i na nadležne organe koji sve više zapostavljaju programe koji bi mogli da imaju pozitivan uticaj.
– Ljudi će gledati ono što im je dato. Zato je odgovornost, kako medija, tako i nas samih da što intenzivnije promovišemo programe i aktivnosti koji će u nas usaditi vrednosti koje neće štetiti našim pogledima na svet i razvoju ličnosti. Treba podići svest o lažiranju, štetnosti i primitivnosti sadržaja rijalitija – zaključila je Olivera Sekulić na tribini „Rijaliti programi i mentalno zdravlje”, održanoj u Kulturnom centru 8. juna.J. Šormaz
