Zrenjaninski edukativni centar (ZEC) je u okviru projekta „Od sigurnog doma do sigurnog društva – gender mejnstriming u sektoru bezbednosti” čije je aktivnosti podržala Misija OEBS- a u Srbiji, održao prve fokus grupe prošlog vikenda, 20. i 21. februara, u Lazarevu i Boki. Protivepidemijske mere su se strogo poštovale, te je u fokus grupama učestvovalo po pet žena uz obavezno nošenje zaštitnih maski i držanje distance.
– Ono što nas je zanimalo da saznamo od učesnica fokus grupa jeste, pre svega, kakvi su sada rizici po bezbednost žena u krizi izazvanoj pandemijom, da li ima nekih specifičnih rizika i specifičnih potreba, zatim koliko su prepoznate potrebe žena i koliko je lokalna zajednica na njih odgovorila i da li je povećan rizik od nasilja – ističe Biljana Damjanov, savetnica na SOS telefonu u ZEC-u.
Kako kaže, žene iz ovih sela navele su da je pandemija onemogućila redovne aktivnosti i druženja u njihovim udruženjima (npr. održavanje manifestacija na kojim mogu da plasiraju i prodaju svoje proizvode). Prema rečima naše sagovornice, učesnice fokus grupa su kao problem istakle da je tokom vanrednog stanja međugradski i gradski prevoz bio redukovan, što je znatno uticalo na odlazak do posla i ostalih usluga, a nekima od njih uopšte nije bio dostupan javni prevoz, kao i da je na početku pandemije snabdevanje namirnicama pojedincima bilo otežano ili nije bilo organizovano.
– Većina učesnica se složila da sistem zaštite u vanrednim situacijama delimično funkcioniše i delimično se slažu da su mere od zaštite od korona virusa koje su donete u lokalnoj samoupravi odgovarajuće. Takođe, većina ispitanica se delimično slaže da se u njihovim mestima poštuju donete mere protiv korona virusa. Najviše učesnica smatra da je zdravstvena bezbednost (zaustavljanje širenja pandemije) na prvom mestu po hitnosti rešavanja problema, sledi zagađenje pijaće vode i vazduha (u Zrenjaninu). Veoma mali broj njih se izjasnilo da su najveći izazov po bezbednost stanovništva napušteni i neobezbeđeni objekti i rizici od provala kuća, kao i smeće na ulicama, nasilje u porodici i vršnjačko nasilje, problem beskućnika, loših uslova za život u nehigijenskim naseljima. Za neke od njih, bezbednosne probleme predstavljaju nasilnička vožnja i psi lutalice – objašnjava Biljana Damjanov.
Naša sagovornica navodi da žene na selu uglavnom znaju da u njihovoj opštini postoji institucija kojoj mogu da se žale u slučaju da se suoče sa nekim od navedenih problema. Na pitanje od čega žene najviše strahuju da im se može desiti, Damjanov ističe da je to strah od zaraze korona virusom i uopšte od bolesti.
– Tokom razgovora sa ženama u fokus grupama saznali smo da se plaše da u slučaju bolesti neće dobiti adekvatnu zaštitu, a postoji strah i od ponovnog proglašenja vanrednog stanja. Osim toga, boje se da će biti žrtve provale, krađe i razbojništva, da će ih napasti besni ulični psi ili neko drugi dok se kreću u javnom prostoru.
Neke žene su se izjasnile da nemaju lični osećaj straha i da se osećaju sigurno – zaključuje naša sagovornica i naglašava da većina žena na selu uglavnom smatra da se bezbednosna situacija u njihovom mestu nije promenila bez obzira na izazove vanrednog stanja i pandemiju. I.Isakov
