Za produktivan rast i razvoj uljane repice potrebno je da se dobre mere sprovode u odgovarajućim agroekološkim uslovima. Sistem mera koji uključuje pravilnu smenu useva u plodoredu (najčešće sa strnim žitima kao predusevom), osnovnu obradu (dubina 20–30 cm), setvu (sertifikovano seme, vreme setve od 25. avgusta do 20. septembra). Takođe ishrana biljaka (podela đubrenja azotom u više faza), suzbijanje korova, štetočina i bolesti (merama integralne zaštite biljaka) obezbeđuju pravilan razvoj uljane repice, što je osnov za ublažavanje dejstva klimatskih promena i postizanje visokih i stabilnih prinosa.
Uljana repica se uspešno može gajiti na različitim zemljištima uz primenu kvalitetne agrotehnike. Osetljiva je na plitko obrađeno zemljište jer ima vretenast, nerazgranat koren koji duboko prodire u tlo. Obrada zemljišta počinje ljuštenjem strništa posle skidanja preuseva (žetve strnih žita). Ovim zahvatom prekida se kapilarni uspon vode, čime se čuvaju njene zalihe u zemljištu u delu godine koji je najčešće veoma deficitaran u padavinama, provocira se rast korova i delimično zaoravaju žetveni ostaci.
Osnovna obrada i predsetvena priprema imaju za cilj da stvore optimalne uslove za rast i razvoj mlade biljke, prvenstveno njeno kvalitetno i ujednačeno klijanje i nicanje i dobro ukorenjavanje. Izvodi se na 20-30 cm, dvadesetak dana pre setve, tako da se uspostave optimalni procesi u zemljištu. Nakon duboke obrade, obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu. Tako se postojeća vlaga u zemljištu bolje čuva što omogućava kvalitetniju predsetvenu pripremu. Pre osnovne obrade podrivanjem ili plugom uraditi analizu zemljišta i đubrenje obaviti prema potrebama biljaka i obezbeđenosti zemljišta hranivom.
Predsetvenom pripremom treba obezbediti dobar kontakt između semena i zemljišta, tj. brzo i ujednačeno klijanje i nicanje. Obavlja se setvospremačima u jednom ili nekoliko prohoda, dok se u površinskom sloju od oko 6 cm ne stvori sitnomrvičasta struktura, a na samoj površini sitnije grudve (prečnika do 3 cm) koje sprečavaju pojavu pokorice, koja kod repice može biti veliki problem.
Uljanu repicu treba sejati samo kada zemljište ima dovoljno vlage. Posle setve, ako oranica nije previše vlažna, treba povaljati kako bi se uspostavio dobar kontakt semena sa tlom i omogućilo kapilarno kretanje vode. U našim proizvodnim uslovima optimalni rokovi za setvu uljane repice su od poslednje dekade avgusta, pa sve do poslednje dekade septembra. Zbog suše, u avgustu često izostaju navedeni radovi, te se kasnije pripremaju njive i seje uljana repica. To može izazvati dosta negativnih posledica. Smanjenje prinosa, a u nekim slučajevima i preoravanje zasejanih parcela, osim klimatskih faktora i agrotehničkih mera, može biti izazvano i neblagovremenom zaštitom od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korova.
