Utopija u svom osnovnom značenju predstavlja mesto kojeg nema, koje ne postoji. Vezuje se za engleskog pisca i pravnika Tomasa Mora i njegovo istoimeno delo. Reč je o idealno zamišljenoj zemlji ili zajednici sa savršenim društvenim odnosima gde vladaju blagostanje i sreća. Ovaj termin mogao bi se, jednim delom, iskoristiti i kao idealizovani opis za Ečansku koloniju tokom čitavog njenog postojanja.
Radovi koje Zrenjaninci imaju priliku da vide na izložbi „Utopija Umetničke kolonije Ečka u društvu distopije” u Savremenoj galeriji nastajali su tokom 90-ih godina 20. veka pa do dvehiljaditih. Postavku čini četrdesetak dela 24 umetnika.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Prema rečima autorke, Sunčice Lambić Fenjčev, istoričarke umetnosti i više kustoskinje, većina ih je urađena upravo tokom boravka u Koloniji. Uglavnom su nastajala u sazivu „Slika” i samim tim različitih su umetničkih kvaliteta. Nekoliko radova, dodaje naša sagovornica, otkupljeno je sa samostalnih postavki koje su pojedini autori imali u tom periodu.
OD TRADICIJE DO MODERNOSTI
– Saziv „Slika” započet je osnivanjem Kolonije 1956. Ostao je veran shvatanjima slike umerenog modernizma gotovo pola veka. Povremeni iskoraci, uglavnom su bili sve ono što je, s vremena na vreme, ustalasavalo prilično miran tok slikarstva. Ovaj trend je nastavljen i devedesetih godina, ali i ovde dolazi do blagih pomeranja učešćem umetnika mlađe generacije. Oni pokušavaju da kroz medij slike jasno izraze svoje stavove prema tadašnjim dešavanjima u „zatvorenom” društvu (ratu, tranziciji, socijalnoj nepravdi, otuđenosti, nemaštini i drugim nedaćama koje su nas zadesile). Oni tradicionalnu sliku posmatraju u novom kontekstu, izlaze izvan usko definisanih okvira medija, eksperimentišući tematski, idejno i tehnički, krećući se polako prema tzv. proširenom polju slike – objasnila je Sunčica Lambić Fenjčev.
Autorka se osvrnula i na dela ovdašnjih umetnika pred kojima publika najviše zastaje. To su radovi Milana Grahovca, Marijana Baroša, Jasmine Runjo i Irene Ilijev.
Milan Grahovac rođen je 1958. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1989. u klasi profesora Jovana Rakidžića. Specijalizirao je litografiju na grafičkom odseku Akademije lepih umetnosti „Minerva” u Groningenu (Holandija), kod Vima Jonkmana. Predstavio se na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. NJegove tri skulpture su izvedene u trajnom materijalu i postavljene u javnim eksterijerima.
– Reč je o je umetniku koji ima angažovan pristup prema stvarnosti. Svoje oštro zapažanje i kritiku jasno iskazuje minimalnim sredstvima kroz siguran i dominantan crtež koji simbolično, ali brutalno iskreno predstavlja često potiskivane emocije otuđenosti, izolovanosti, straha, nemoći i nesigurne egzistencije pojedinca u savremenom društvu – rekla je autorka postavke.
DOMAĆI AUTORI
Marijan Baroš (1950) je takođe završio slikarstvo u Novom Sadu. Usavršavao se na studijskim putovanjima po Italiji, Francuskoj i Holandiji i predstavljao se na izložbama u zemlji i inostranstvu. Na njegovim umetninama iz zbirke Savremene galerije publika može da vidi prizore, kadrove intimnih detalja iz njegovog mikrosveta. Sunčica Lambić Fenjčev objašnjava da ukazuju na momente dokolice, odmora, kontemplacije, autorove težnje za lepotom življenja i doživljaja malih stvari koje život čine dragocenim uprkos dramatičnoj svakodnevici.
Irena Ilijev je još jedna studentkinja novosadske Akademije. Predavao joj je profesor Milan Blanuša. Slikarstvo je magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se i video radom.
– Čest motiv na njenim delima je ornament preuzet iz narodne umetnosti. Geometrijski je precizan i jedinstvenih boja. Predstavlja simbol koji u sebi sadrži različite forme i značenja koja idu od kolektivnog ka ličnom – veli kustoskinja.
Slikarka Jasmina Runjo učila je od profesora Dušana Todorovića i Milana Staševića. Izlagala je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama. NJeni radovi su najapstraktniji. Lambić Fenjčev dodaje da boju nanosi potezima, u različitim pravcima i slojevima različite gustine. To posmatračima omogućava da sagledaju i samu strukturu platna koje je višeslojno u nekim segmentima.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak NJegović i arhiva Savremene galerije
