Pre 32 godine u finalu Kupa šampiona Proleter Naftagas se sastao sa Barselonom. Timu iz Zrenjanina je u dvomeču sa Špancima nedostajao jedan gol za osvajanje titule prvaka Evrope (rezultat u Zrenjaninu je bio 23:21, a u Barseloni 17:20). U petak su se okupili igrači, treneri i tadašnje rukovodstvo crveno-belih kako bi evocirali uspomene na to sportsko dostignuće. Takođe su odali poštu preminulim igračima tadašnje generacije – Jovanu Slavkoviću, Željku Đurđiću i Željku Bjelici. Zbog bolesti, Saša Babić nije mogao da dođe, a od tadašnjih prvotimaca izostao je i Blažo Lisičić. Osim navedenih, u finalu Kupa šampiona Evrope su igrali i: Nikola Adžić, Vladan Vidić, Zlatko Čaušević, Rastko Stefanović, Goran Arsenić, Zoran Tomić, Stevo Nikočević, Dragan Kukić i Dragan Vrgović.
U velikoj sali gradske kuće, gde im je domaćin bio gradonačelnik Simo Salapura, bili su nekadašnji i sadašnji predsednici Kluba Dragan Basta i Milan Milošević, kao i predstavnici rukometnih saveza Srbije i Vojvodine. Na događaje iz slavnog perioda podsetio je tadašnji član uprave, sportski novinar Budimir Cvijetić. U znak sećanja na veliki uspeh, uručene su plakete svim igračima i članovima uprave, kao i članovima porodica preminulih igrača.
Trener trofejne generacije Proletera u tom periodu bio je Momir Rnić, koji je i idejni tvorac susreta te generacije.
– Sećanje na to finale neće nikada izbledeti. U Medison je tada bilo više od 5.000 gledalaca. Siguran sam da je hala mogla da primi, utakmicu bi gledalo i 20.000 ljudi. Mnogi velikani su igrali protiv nas, nismo bili favoriti, ali smo imali veliko srce. Do finala smo dva puta savladali poljski Pogon, potom rumunsku Steauu, tadašnjeg aktuelnog šampiona Evrope. Njih smo nadigrali u dve utakmice i tako stigli do polufinala gde smo bili bolji od Dinama iz Sovjetskog saveza. Tako smo ušli u finale gde nas je čekala Barselona – rekao je Rnić.
Nikola Adžić nije krio radost što se ponovo susreo sa bivšim saigračima, prisetili se jednog od najvećih uspeha jugoslovenskog sporta.
– Meni je najteže bilo protiv Dinama iz Astrahana. I dalje smatram da je ta ekipa kvalitetnija od Barselone. Rukomet je devedesetih godina prošlog veka bio na vrhuncu, pitanje je da li će uspesi Metaloplastike i Proletera ikada biti prevaziđeni – rekao je Adžić.
Jedan od najboljih igrača tadašnje generacije bio je Rastko Stefanović, koji je branio i boje reprezentacije Jugoslavije. On se priseća kako je tih godina Zrenjanin živeo za rukomet i željno čekao svaki meč.
– Medison je bio pun tri sata pre utakmice, imali smo fantastične navijače – rekao je Stefanović.
D. Petrović
ŠAMPIONI SU PRIMER I INSPIRACIJA
– Ja insistiram da gajimo kulturu sećanja na sve važne događaje, pojedince, sportske aktere. Siguran sam da odatle možemo da crpimo snagu, da to bude primer i inspiracija onima koji tek dolaze i žele da dostignu ili prevaziđu rezultate svojih idola. To jeste težak zadatak, ali je bitno da se traje, a to je najteže u sportu – rekao je, između ostalog, Simo Salapura.
Trener trofejne generacije Proletera u tom periodu bio je Momir Rnić, koji je i idejni tvorac susreta te generacije.
