Posledice ovogodišnje, nezapamćene suše po, u suštini agrarnu, Opštinu Sečanj, bile su prva tema na zasedanju lokalne Skupštine, održane u utorak. Prema proceni Opštinske komisije, šteta je naneta na usevima na 36.000 hektara, u svih deset sela, a od kultura najviše je stradala soja, na kojoj se štete kreću od 90 do 100 odsto. Najzastupljenija i ekonomski najvažnija kultura, kukuruz, u suši je izgubila 80 odsto prinosa, suncokret 50, šećerna repa 40-50, senokosi i pašnjaci 50-75 odsto, i u celosti izgubljeno je drugo košenje lucerke.
Uz ocenu da saniranje posledica suše prevazilazi mogućnosti lokalne samouprave, Vladi je upućen i predlog mera pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Ovo je bila jedna od tačaka koje su dobile punu saglasnost svih odbornika, a treba napomenuti da su obe strane na ovom skupu, i pored dinamične rasprave, ispoljile dobru volju za saradnju i zajedničko iznalaženje rešenja.
Predsednik Opštine Predrag Rađenović saopštio je da je u ovom času najveći problem lokalne samouprave dug škola za gas, koji je kao višegodišnji s kamatama dostigao iznos od 58,7 miliona dinara. Pored mera za dugoročno rešavanje (alternativna energija, ispravni kotlovi, primeravanje kapaciteta smanjenim potrebama), Rađenović je obrazložio sklapanje ugovora o reprogramiranju duga sa „Srbijagasom” kao definitivno rešenje pitanja duga, što je takođe jednoglasno prihvaćeno.
Odbornici su većinom glasova usvojili i rebalans budžeta – Rađenović je ukazao da se pojedine pozicije pojačavaju i usled dobijanja sredstava za određene projekte – pa je iznos za ovu godinu od prethodno predviđenih 560,8 povećan na 612 miliona; mr Milan Radovanović je izrazio određeni skepticizam i zbog prestanka rada „Cimosa”, što će se odraziti na punjenje budžeta. Usvojeni su izveštaj o ostvarenju budžeta u prvoj polovini godine, Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na području Opštine, kao i likvidacioni izveštaj Javnog stambenog preduzeća, a doneta je odluka o okončanju postupka likvidacije Radija „Sečanj”. U tom kontekstu Radovanović je pokrenuo potrebu razmatranja informisanja putem drugih medija, između ostalih preko lista „Zrenjanin” i RTV „Santos”.
