Sunčani oktobarski dani obradovali su ratare koji će, po svemu sudeći, do kraja nedelje završiti setvu hlebnog zrna i ječma. U ataru Gradnulice na jednoj njivi zapazili smo moćnu mehanizaciju. Dragan Cvetkov kaže da koristi idealne uslove kako bi svako zrno što pre stiglo u zemlju.
– Zasejaću oko 200 jutara i primeniću sve agrotehničke mere. Koliko se to isplati? Po sadašnjim uslovima i ceni pšenice nema računice. Ukoliko podbaci i prinos, snaći će nas još veći problemi – ističe Cvetkov.
Kaže da je uložio značajna sredstva u kupovinu savremene mehanizacije koja mu omogućava da posao završi u optimalnom roku. Upitali smo ga šta očekuje od najavljenih subvencija i izmenjenih uredbi oko registracije setvenih površina.
– Samo da se to realizuje u praksi, odnosno da će obećanja biti ispunjena. Do sada je dosta toga je izostalo. Pratim savremene tehnologije. U sadašnjim, izmenjenim klimatskim uslovima, po savetima stručnjaka primenjujem pravila „konzervirane setve”- istakao je Cvetkov, a potom nastavio započeti posao.
U ataru na pravcu ka Lazarevu brektali su traktori. Na oranicama su setvospremači, sejačice i valjak koji poravnava tek zasejane površine.
– Ovo je porodično gazdinstvo Radovančev iz Zrenjanina. Ja pomažem i trenutno radim na valjanju što je sve značajnije u ukupnom procesu setve -rekao nam je Milan Miolski.
Nedaleko odatle vremešnim traktorom i sejalicama Nikola Arsenov privodi posao kraju. Odmah kaže da nema nikakveuračunicu, ali da se na njivama mora izmeniti plodored.
– Zasejao sam desetak jutara. Vremenski uslovi su nas poslužili. U zemlji ima dovoljno vlage, dosta je i sunca te verujem da će zrno brzo iznići na površinu – kaže Arsenov.
Sagovornici ističu da je kiša, koja je pala pre dvadesetak dana, uticala da se zemljište kvalitetno pripremi za setvu. Istina, veći deo malih gazdinstava nije u mogućnosti da uloži značajna sredstva u setvu. Stoga je prihrana njiva mineralnim đubrivom sve tanja i više se koristi takozvana pšenica sa tavana.
– Sertifikovano seme sa jasnim deklaracijama ima prednosti. Norma po katastarskom jutru je od 130 do 150 kilograma, u zavisnosti od kvaliteta semena. Kada je reč o veštačkom đubrivu, preporuka je NP đubrivo, poželjno sa što većim procentom fosvora. Ova tehnologija daje najbolje rezultate – ističe Predrag Galović, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Lazareva koji ima i sopstvene njive na kojima je ove nedelje završio setvu.
U srednjem Banatu je pšenicom zasejano više od 50.000 hektara. Sunčica Saković, direktorka „Žita Srbije”, očekuje da će u Srbiji ove godine pod hlebnim zrnom biti oko 100.000 hiljada hektara manje nego lane.
Tekst i foto: Nikola Božović
SUBVENCIJE
Što se tiče ovogodišnjeg zakupa zemljišta, ništa se nije menjalo u odnosu na prošlu godinu. Za jedan hektar izdvaja se od 200 do 250 evra s tim da poljoprivrednici koji faktički obrađuju ove površine imaju pravo na državnu subvenciju. Još uvek je nepoznato koliko će iznositi podsticaj za upotrebu sertifikovanog semena. Početna kalkulacija je bila 17.000 uz adekvatan fiskalni račun, a bilo je reči i o 7.000 dinara bez računa.
JUTRO 9.000 EVRA
U poslednje dve godine cena poljoprivrednih proizvoda je izuzetno niska. Zanimljivo je, međutim, da i dalje postoji značajno interesovanje za kupovinu obradivih površina. Tako je ovih dana u Banatskom Višnjićevu jedno jutro izuzetno kvalitetnog banatskog černozema prodato za 9.000 evra. Zemlju sve češće kupuju biznismeni, lekari, advokati..
