Zagađenost vazduha u našoj zemlji ove zime puni naslovne stranice domaće štampe. Decenijama se nije vodilo računa o okolini, tako da nije iznenađenje da se, recimo, Beograd nađe na neslavnom prvom mestu kao grad sa najzagađenijim vazduhom na svetu. Ohrabruje najava nadležnih da će krenuti u veće ozelenjavanje širom zemlje kako bi se makar ublažio ovaj problem. Ipak, to je projekat na čije rezulate moramo da čekamo decenijama i to ako se bude sprovodio kako treba. Automobili koji vozimo u proseku su stari 18 godina i u velikoj meri su zaslužni za loš vazduh koji udišemo. To možemo da menjamo. Najava da će u julu ove godine biti zabranjen uvoz vozila sa „euro 3” motorima ekološki je motivisana, jer upravo takva i starija vozila više zagađuju okolinu.
Iako Zrenjanin, kako kažu u Zavodu za javno zdravlje Srbije, ne spada u najzagađenije gradove u državi, ozelenjavanje i sadnja drveća i ovde su uvršteni u prioritete, tim pre što je, u ravnici, visoko rastinje važno i kao zaštita od vetra. U 2019. u samom gradu i naseljenim mestima zasađeno je više od 10.000 sadnica. Sa ovim se nastavilo i u 2020. Na konferenciji za medije koja je održana 20. januara u gradskoj kući, zamenik gradonačelnika Duško Radišić je najavio da će Grad podeliti 7.000 sadnica mesnim zajednicama.
– Ozelenjavanje Zrenjanina se nastavlja. Krajem prošle godine dobili smo novih 1.700 sadnica koje smo takođe zasadili. Grad je sada obezbedio još 7.000 sadnica koje su planirane za pošumljavanje seoskih mesnih zajednica – rekao je Radišić i dodao da je nabavljeno 5.000 sadnica bagrema, 1.000 brestova i 1.000 topola.
Prema Radišićevim rečima, bagrem i brest biće zasađeni na mestima saniranih divljih deponija, kako neodgovorni pojedinici ne bi ponovo tamo bacali smeće. Grad je sa ovih 5.000 sadnica bagrema izašao u susret pčelarima, s obzirom da je bagrem medonosno drvo. U sadnji će, osim Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo”, učestvovati dobrovoljna vatrogasna društva, lovci i pčelari.
TREBA NAM I ZNANJE STRUČNJAKA
Inženjer šumarstva u penziji Vojin Mraković ističe da je ranije Grad i njegova okolina bio pošumljeniji, ali da je tokom teških godina, a nešto i zbog nemara, dosta šume posečeno.
– Područje Srednjeg Banata nije područje pogodno za šumu. Ovo je stepsko područje. Mi u proseku imamo 650 mililitara vodenog taloga. Na primer, Sombor ima 700, a Zagreb, recimo, 1000. Ovi podaci ukazuju koliko je, u stvari, ovo naše podneblje nepogodno za neko ozbiljno, šumsko ozelenjavanje. Zemljište koje mi imamo nije predviđeno za šumu. Da je pogodno i sama priroda bi se zato više pobrinula… Prema mojoj proceni, Zrenjanin trenutno ima nekih 30 odsto zelenih površina. Kada to kažem, ne mislim samo na parkove, već i na obalu Begeja, ali i površine koje građani imaju ispred svojih domova. Međutim, većina njih se jako loše održava. Morate razumeti da ozelenjavanje ne može svako da radi, to je komplikovan proces. Ako nadležni žele zeleniji Zrenjanin, moraju da zaposle stručnjake, nekoga ko se razume u taj posao. Najlakši deo je da vi iskopate rupu i da ubacite sadnicu. To neko mora redovno da obilazi, da zaliva kako bi se nakon nekoliko godina videli rezultati. Kada šetate po gradu i vidite novoizgrađene stanove i druge objekte, primeti se da u njima i oko njih ima jako malo zelenila. Ranije ste, prema urbanističkim pravilima, oko zgrade morali da ostavite oko 25 metara prostora za parking nad kojim se obavezno zasadi neko drvo i imate lep hlad. Danas investitor koji gradi hoće da iskoristi svaki metar prostora za, recimo, parking koji, naravno, stanari plaćaju. Da bi se videlo da, eto, ima zelenila, investitori zasade neke jeftine tuje i kažu imamo zelenila – rekao je Vojin Mraković.
Naš sagovornik je dodao da je maksimum do kojeg se može pošumiti Srednji Banat – osam odsto, jer teren ne dozvoljava više. Kako je istakao, bilo bi bacanje resursa ako bi se šume sadile na najplodnijim njivama.
ODBRANA OD VETRA
Srednji Banat se smatra jednom od najslabije pošumljenih oblasti u Evropi. Najteža situacija je u Sečnju, gde je pod šumom tek 0,37 odsto ukupne površine. Teritorija Zrenjanina je pošumljena sa svega 2,60 odsto.
Veliki problem duž putnih pravaca jeste nedostatak vetrobrana. To je obično gusto žbunasto rastinje ili drveće koje će preseći pravac vetra i sprečiti da veće količine snega i snežnih smetova dođu do puta. Možete da se vozite celim magistralnim putem od Zrenjanina do Beograda – nećete videti skoro nijedan planski podignut vetrobran, osim nekih pustara pored puta gde je samo od sebe izraslo rastinje. Zato, kad se desi zima kakva je, recimo, bila 2013, nastane kolaps: zbog jakog vetra i velikih smetova, tada je stotine vozila ostalo zarobljeno na putevima. Ovo se moglo izbeći da je neko zasadio vetrobrane.
Nisu samo nadležni krivi za ovu situaciju, već i meštani. Na primer, u Lukićevu je više puta sađeno žbunasto rastinje, pa čak i topole, na putu kojem se prilazi selu, organizovane su i radne akcije. Međutim, uvek se nađu neodgovorni pojedinci da to počupaju i razoru, tako da su Lukićevljani digli ruke i sad strepe kad god je neka jača zima da li će, kao i 2013, biti odsečeni od sveta.
„ZELENI” SE UKLJUČILI U OZELENJAVANJE
Predstavnici Zelene stranke su u decembru 2019. posadili 1.000 sadnica na teritoriji Grada. Tom prilikom su apelovali na Gradsku upravu da oformi telo koje će revidirati plan ozelenjavanja grada, kao i da pokrene akciju sadnje novog drveća na mestima gde su divlje deponije.
PRIVREDNICI POMAŽU MLADE EKOLOGE
Zrenjaninski poslovni krug (ZREPOK) je, u okviru akcije „Da se lakše diše”, podržao one koji brinu o okolini. Na osnovu javnog poziva, obavljeno je bodovanje projekata čiji je cilj unapređenje životnog okruženja. Ustanovama – najviše osnovnim školama, udruženjima i organizacijama, odobrena je refundacija sredstava za kupovinu sadnica drveća, žbunja i cveća. Tako je Osnovna škola ,,Vuk Karadžić” u Konaku dobila 37.500 dinara za dopunu zelenila u školskom dvorištu, dok će OŠ „Milan Stančić Uča” (Kumane), moći da 60.100 dinara upotrebi za uređenje svog dvorišta. I OŠ ,,Dr Đorđe Joanović” (Novo Miloševo) 50.000 dinara iskoristiće za formiranje novog parka. Vredni članovi Udruženje amatera kulinara, negovalaca starih običaja i zaštitnika životne sredine iz Belog Blata, mogu 34.990 dinara od ZREPOK-a da upotrebe za podizanje nove zelene površine oko kapele i groblja. Opšta bolnica ,,Đorđe Joanović” (Zrenjanin), sa 33.930 dinara, završiće uređenje zelene površine ispred zgrade Pedijatrije.
