Slikari oduševljeni, bilo je isnpirativno i kreativno
Slikarske kolonije u fabrikama odavno su prošlost, osim kada je reč o onoj koja je organizovana nedavno, već treću godinu, u zrenjaninskoj porodičnoj firmi „UM-ING”. Ona posluje od 2004. godine, a su vlasnici su bračni par Borislav i Ljiljana Umićević. U prostranom i prozračnom holu preduzeća radili su zrenjaninski akademski umetnici zahvaljujući inicijativi slikara Slavka Konculova.
Slikar Viorel Flora, raspoložen, kao i uvek, do njega radi gošća iz Novog Sada, Milana Miškov Miloradov, studentkinja druge godine Akademije umetnosti… Tu su i Rudolf Brkić, dugogodišnji profesor Zrenjaninske gimnazije, od nedavno u penziji, Marjan Baroš jedan od stubova ovdašnje umetničke scene. Pridružili su im se Branko Đukić i umetnički fotograf Ranko Savčić. Rastko Stefanović će rad završiti u svom ateljeu, jer trenutno ima goste. Stigli su i mlađi slikari Iva Nedeljkov i Uglješa Dević, potomak Uroša Predića, koji neguje klasično štafelajno slikarstvo.
– Dugo je postojala ideja da organizujemo ovakvu jednu koloniju – priča Slavko Konculov. – Borislav Umićervić imao je razumevanja za nas i sa radošću nas je okupio u „UM-ING”-u. Imali smo odlične uslove za rad, milina je bilo raditi u ovakvom ambijentu i u sjajnom društvu. Ovo je kolonija klasičnog štafelajnog slikarstva. Slikari dobijaju materijal i mesto u kalendaru koji „UM-ING” objavljuje za sledeću godinu.
Aleksandar Kačar je poneo i jednu Direrovu knjigu objavljenu osamdesetih godina prošlog veka. – Listajući knjigu, gde su objavljene fotografije slika velikih svetskih umetnika, a u ovim odličnim uslovima kolonije gospodina Umićevića, stiže i inspiracija…
– Ovo je jedna od retkih kolonija koja želi da umetnost unese među ljude, među radnike. Već treći put sam ovde. Vredno je to što postoji neko ko poštuje naš rad – kaže Rudolf Brkić.
Viorel Flora je zauzet klasikom koja ne može da prođe bez simbolike, one koja spaja realnost, veru i misao o boljem…
– Ovakve kolonije imaju veliki značaj – ističe Flora. – Zrenjanin ima 100 akademskih slikara i 200 slikara amatera. Niti imamo gde da slikamo, jer nema ateljea, niti imamo gde da izlažemo, jer nema galerija. Zato je hvale vredan gest Borislava Umićevića.
Milana Miškov Milopradov smatra da je privilegija biti u društvu kolega koji su ceo svoj život posvetili umetnosti. Marjan Baroš ističe da se nada da će ove slike oplemeniti i fabriku i doprineti organizovanju humanitarne aukcije.
– Kada nekom pomažeš, reči su suvišne. Ali, ova priča može da bude zanimljiva i za javnost, i za učesnike i organizatore. Planiramo da jedan deo slika ostane ovde kao stalna postavka, a drugi ćemo, uz selekciju autora, pokušati da prodamo na aukciji i pomoći neku humanitrarnu akciju – rekao je Umićević. BRANKA JAJIĆ
