U novembru prošle godine za novu direktorku srednje Ekonomsko-trgovinske škole (ETŠ) izabrana je Sonja Marjanski Lazić. Kao nastavnica ekonomske grupe predmeta, zaposlena je u ovoj obrazovnoj ustanovi od 2005. godine. Istog meseca kada je stupila na novu dužnost, Škola je uspostavila saradnju sa Turističkom organizacijom Grada (TO).
ETŠ više od 10 godina obrazuje učenike turističkog profila, koji su do sada praksu obavljali u hotelima „Vojvodina” i „Ečka”, zatim u restoranima i turističkim agencijama. Od sada će deo praktične i blok nastave imati i u TO, objašnjava direktorka Marjanski Lazić. Navodi da se upravo pripremaju za odlazak na Međunarodni sajam turizma koji će se održati poslednje nedelje februara u Beogradu. Koji kadrovi ETŠ nedostaju Zrenjaninu? Da li je u planu otvaranje novih smerova?
– Trenutno se obrazuju učenici za profile ekonomskog, finansijsko-računovodstvenog, pravno-poslovnog i turističkog tehničara, kuvara, konobara, trgovca na mađarskom jeziku. Nažalost, nije u planu uvođenje novih profila jer se svake godine broj osnovaca smanjuje. Nerealno je očekivati mogućnost povećanja odeljenja. Razmatramo uvođenje dokvalifikacije za smer kuvar – peti stepen. Evidentno je da postoji manjak turističkih vodiča, te upućujemo naše maturante ovog profila na mogućnost polaganja ispita za licencu turističkog vodiča, agencijskog predstavnika i pratioca grupe kod nadležnog ministarstva. Našim đacima se u ovom postupku priznaju određeni ispiti koje su tokom školovanja obradili te polažu samo razliku. Iako je posao turističkog vodiča sezonskog karaktera, radno vreme je fleksibilno, a zarada može biti iznad prosečne. Šta trenutno najviše nedostaje školi što se tiče infrastrukture i opreme? Koji su prioriteti za naredni period?
– U pitanju je prostor. Zgrada u kojoj se trenutno realizuje nastava jeste u sklopu gimnazije. Moj kolega, direktor Zrenjaninske gimnazije Milan Radaković često voli da se našali i kaže da smo mi njihovi podstanari, što i jeste tačno. No, ističem da je saradnja naše dve škole uvek bila besprekorna.
Međutim, obrazovna ustanova koja je naslednica velike Trgovačke akademije i sa tradicijom dugom više od 125 godina zaslužuje da ima svoju zgradu, odnosno odgovarajući prostor kao polaznu osnovu za kreativan i uspešan rad.
U narednom periodu naš prioritet jesu građevinski radovi kako bi se otvorio još jedan ulaz u školu prilagođen učenicima sa invaliditetom. Pored toga, u saradnji sa Školskom upravom i Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, opremili smo u prethodnom periodu kabinet za informatiku laptop računarim. Koje ciljeve ste zacrtali sebi na novom radnom mestu?
– Smatram da se škola mora otvoriti prema svom okruženju – kako različitim privrednim subjektima, tako i mogućnostima finansiranja koji ne potiču isključivo od lokalne samouprave. Ideja jeste da se uvede projektno finansiranje raznih aktivnosti, kao i obezbeđivanja sredstava kroz donacije društveno-odgovornih firmi.
Zato pozivam takve kompanije da pomognu u podizanju kvaliteta nastave i stvaranju prijatnijeg ambijenta za đake. Za njih to nije veliki trošak, a nama svaka donacija mnogo znači. Što se projektnog finansiranja tiče, planiramo da konkurišemo na određene konkurse Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, kao i za „Erazmus” projekte Evropske unije iz sektora srednjeg-stručnog obrazovanja. Šta „Erazmus” program donosi đacima?
– Škola je pripremila projekat za oblast kratkoročne mobilnosti i planira da ovih dana konkuriše. U pitanju je mogućnost da naši učenici obavljaju stručne prakse u inostranstvu tokom dve nedelje. Ovo se odnosi na profile turističko-hotelijerski tehničar i kuvar. Đaci bi na ovaj način bili upućeni u hotel i restoran našeg inostranog partnera, gde bi stekli praktično iskustvo. Upoznavanje druge kulture, jezika, života i rada u drugoj državi svakako je neprocenjivo iskustvo koje se nudi đacima putem ovih projekata. Ukoliko nam on bude odobren, realizacija je planirana za jesen ove godine.
