U Zrenjaninu je sa radošću primljena vest da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uvrstio među odlikovane pojedince za Dan državnosti, na praznik Sretenja Gospodnjeg, i dr Srđana Stevanovića, specijalistu infektologije u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu. Dr Srđan Stevanović odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge i doprinos u sprovođenju aktivnosti na sprečavanju širenja zarazne bolesti kovid 19. Skroman po prirodi, a predan svojoj zdravstvenoj profesiji, dr Stevanović ne mari za popularnost. Ali, znanje i zalaganje, u borbi protiv pandemije, ne smeju ostati skriveni.
Kako ste primili vest o Zlatnoj medalji?
– Poziv za uručenje Zlatne medalje na svečanosti Dana državnosti Republike Srbije zvučao je neverovatno. Stigao je u vreme dok sam bio na poslu u kovid ambulanti. Neverovatno je zvučao i poziv iz kabineta Predsednika Republike. Velika je čast biti izabran i prisustvovati jednoj ovakvoj svečanosti, kao što je Dan državnosti.
Kada radite, sigurno niste razmišljali o nagradi, koliko je napora trebalo uložiti u svakodnevnom poslu…
– Cela ova priča o borbi protiv infekcije izazvane novim virusom korone, traje od marta meseca 2020. godine. Cilj čitavog jednog tima lekara i medicinskih sestara bio je pomoć obolelima i njihovo izlečenje. Radili smo danonoćno, odvojeni od porodica, da bismo dali maksimalni doprinos, a sve u interesu naših pacijenata. Kao što sam već napomenuo, poziv i sama dodela nagrade su bili neočekivani. Od samog početka pandemije kovid 19 naš rad je iziskivao dobru organizaciju, saradnju i borbu sa nepredvidivim protivnikom.
Sa čime ste se sve suočavali tokom epidemije koja, evo, još traje?
– Nagli porast broja obolelih od jula do decembra 2020. godine zahtevao je značajnu reorganizaciju svih službi na nivou Bolnice. Nedostatak osoblja na samom Infektivnom odeljenju nadomestili smo tako što su nam u pomoć pritekle kolege, kao i medicinske sestre i tehničari sa drugih odeljenja. U jednom trenutku veći broj lekara i tehničara je zauzeo mesto pacijenata, i medicinski radnici bili su inficirani. Mislili smo da smo pred kolapsom čitavog zdravstvenog sistema na nivou Grada Zrenjanina. Potrebne su bile nove snage, osoblje sa kojim ćemo moći da ispratimo ogroman broj ambulantnih pacijenata, ali i lečenje i negu hospitalizovanih. Radilo se bez odmora.
Pacijenti hvale Vaše angažovanje i znanje, zajedno sa ekipom kolega i medicinskih sestara. Bili ste angažovani danonoćno…
– Radili smo i radimo zajedno. I ovom prilikom bih se posebno zahvalio direktoru Opšte bolnice „Đođe Joanović” dr Igoru Kitareskuu, celom lekarskom timu, ali i glavnoj sestri Bolnice Andrijani Santovac, kao i Ivani Milovac, glavnoj sestri Infektivnog odeljenja, na odličnoj organizaciji rada sestara i tehničara, a takođe i lekarima i sestrama na Odeljenju infektologija 2, gde se leče najteži bolesnici. Imali smo samo jedan cilj: da pomognemo svima koji su tu pomoć od nas tražili i kome je ona bila neophodna.
Sa kojim motivom ste se opredelili za studije medicine i specijalnost infektologije?
– Medicina me je zainteresovala još na početku srednje škole. Želeo sam da proučavam strukturu i funkciju svih živih organizama, kasnije i najsloženiji i savršeni organizam čoveka. Na četvrtoj godini studija nekako se složio mozaik mog budućeg usmerenja, to je bila infektologija. I nakon završetka studija i položenog državnog ispita, moj prvi posao je bio rad u Službi hitne pomoći, ali sam ubrzu upisao i specijalizaciju iz infektivnih i tropskih bolesti.
Šta radite kada niste u belom mantilu?
– I kada nisam u belom mantilu, spreman sam da pomognem onima kojima je pomoć potrebna. Slobodno vreme iskoristim da budem sa porodicom i da pročitam neku knjigu.
Šta savetujete našim sugrađanima, a šta budućim medicinarima?
– Moj savet našim sugrađanima je jednostavan: pridržavajte se protivepidemijskih mera i vakcinišite se. Budućim medicinarima bih rekao da su odabrali najhumanije zanimanje, ali koje zahteva mnogo rada i odricanja, pa ako su na to spremni, dobrodošli.
