Šta otkriva „zavirivanje” u lokalnu kasu?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Odbornici Skupštine grada Zrenjanina prošle nedelje usvojili su budžet za narednu godinu. Reč je o jednom od najvažnijih dokumenata za funkcionisanje lokalne samouprave. Iz gradske kase finansiraju se poslovi iz njene nadležnosti. Od (ne)raspoloživosti sredstava zavisi kako će Grad funkcionisati, koji će se projekti realizovati, odnosno za koje svrhe će se trošiti novac poreskih obveznika.
Budžet grada je ogledalo lokalne privrede. On je spisak planiranih prihoda i rashoda, najčešće za period od jedne kalendarske godine. Po pravilu, što je ekonomija jača, veći je proračun i obrnuto. Lokalna samouprava prihoduje više sredstava kada preduzeća koja posluju na njenom području ostvaruju bolje rezultate, osnivaju se nove firme, zapošljava se više radnika i oni imaju više plate. Suprotno, ukoliko kompanije smanjuju obim poslovne aktivnosti, otpuštaju radnike i/ili im smanjuju zarade, manje se novca sliva u gradsku kasu po osnovu različitih poreza i drugih nameta.
Ukupna primanja budžeta sastoje se iz šest osnovnih stavki: poreski prihodi, neporeski prihodi, memorandumske stavke, donacije, transferi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Dominantan udeo svakako imaju poreski prihodi. Za lokalne samouprave posebno bitna su dva najizdašnija oblika: porez na dohodak i fond zarada i onaj na imovinu. Budući da je reč o pokazateljima interne fiskalne snage grada/opštine, interesantno je da se zaviri u zrenjaninski proračun sa ciljem da se utvrdi kakva nas finansijska situacija očekuje u 2025. godini.
Agregatno (zbirno) posmatrano, na nivou svih gradova i opština u Srbiji, porez na dohodak učestvuje sa oko 72,5%, a na imovinu sa 21,5% u ukupnim poreskim prihodima (u 2024). Kada je u pitanju Zrenjanin, za narednu godinu se predviđa da udeo poreza na dohodak u ukupnim poreskim prihodima bude 75,2% (što je povoljnije u poređenju sa nacionalnim prosekom), a na imovinu 19,9% (manje od agregatnog proseka).
Poređenjem odgovarajućih stavki iz dokumenta „Odluka o budžetu grada Zrenjanina za 2025. godinu” sa onima od lane, može se doći do odgovarajućih saznanja o tome da li nas i kakve promene očekuju. Planirano je da poreski prihodi Grada Zrenjanina u 2025. budu veći za 4,08% (nominalno) nego prethodne godine. Pri tome, predviđeno je povećanje poreza na dohodak za 5,82%, dok će iznos onog na imovinu ostati nepromenjen. Veći iznos naplaćenog poreza na zarade se, pre svega, očekuje usled uvećanja minimalca, odnosno zbog rasta minimalne cene rada u 2025. godini sa 271 na 308 dinara po času (+13,65%). Sa druge strane, činjenica da se ne planira veća naplata poreza na imovinu ukazuje na to da se predviđa stagnacija cena nepokretnosti, odnosno da neće doći do poskupljenja kvadratnog metra, koji služi kao osnovica za obračun.
Ono što se takođe uočava je da će u narednoj godini ukupni rashodi i izdaci biti viši od ukupnih prihoda i primanja za blizu 598 miliona dinara (oko 5,1 milion evra). Dobra vest je što se deficit neće finansirati dodatnim zaduživanjem, već će se za pokrivanje minusa u kasi koristiti neutrošena sredstva iz prethodnih godina.
