Među mladima često možemo čuti da je Zrenjanin „mrtav grad” i da nema dovoljno mesta za izlazak, dok se vlasnici noćnih klubova ipak trude da zadovolje svačiji ukus. Kada malo „pročešljate” po muzičkom ukusu klinaca rođenih devedesetih godina, shvatićete da su najposećenije kafane kada gostuju Baja Mali Knindža, Ninoslav Šemić… Kažu da je uz narodnu muziku posle nekoliko čašica alkohola, najbolji provod. Domaće pesme često „pogode” u dušu, te se uz njih setimo prošlih vremena, neprežaljenih ljubavi, sadašnjih problema.
Međutim, šta da rade oni koji ne prate tu vrstu muzike, koji za provod biraju drugačije klubove? Koja su najpopularnije mesta za izlazak i uz koju muziku se mladi provode istraživala je ekipa redakcije Lista „Zrenjanin”.
– Izbor za noćni provod u Zrenjaninu nikad nije bio veći. Mladi su nezadovoljni noćnim životom jer celo veče kruže, gledaju iste ljude na istim mestima i to kod njih izaziva dosadu. Retki su oni koji će izaći na jedno mesto i tu ostati. Sve su to odlike malih gradova. Trend kafana se apsolutno vraća, ali kao i svaki drugi, trajaće par godina i posle toga će doći novi. Šta većina prihvati, mora i ugostitelj. „Stara zanatlija” će ostati dosledna, nećemo menjati tamburašku muziku – rekao nam je Zoran Stojičić, vlasnik ove kafane.
Ugostitelj i vlasnik jedinog paba u gradu, Zoran Guteša, zadovoljan je dosadašnjim radom. Njegova ljubav prema pivarstvu traje deceniju, a za to vreme proširivao je prostor i dovodio mnogo poznatih bendova kako bi vernim gostima omogućio i pružio što kvalitetniji program.
– Pab je moj život i zato imamo toliki niz godina stalne goste. Organizovaćemo što više dobrih svirki. Ove godine proslavljamo 10 godina rada i priredićemo bogat program. Planiramo da dovedemo Kelte, Ateist rep, Del Arno bend i druga zvučna imena, što omladina nema često prilike da čuje. Pravili smo i „Lion pub” fest, međutim nije se najsjajnije pokazalo jer je Zrenjanin letargičan grad – naglasio je Guteša.- I pored toga, imamo stalne goste koji vole rok muziku, a vikendom dolaze i oni koji to ne slušaju. Masa privlači masu, posebno petkom kada nema nekog izbora u gradu. Subotom dolaze oni koji stvarno uživaju u drugačijem zvuku, a ko sluša narodnjake odlazi u kafanu. Trudimo se da poboljšamo program, kako bismo Zrenjanincima pružili kvalitetan provod.Lokal koji je nedavno otvoren, i vrlo brzo privukao ljubitelje klabinga je „Kafemat”, koji neguje malo neobičniji pravac za razliku od ostalih klubova u gradu. U „Kafematu” se pušta samo „deep hous” muzika, a organizatori se trude da različitim događajima okupe posetioce.
– Mladi vole da izlaze tamo gde je domaća muzika i onda se mali broj ljudi „usuđuje” da sluša nešto što je drugačije. Mi se stvarno trudimo da vikendom budemo drugačiji, i stalno organizujemo tematske žurke, i vrlo često tokom večeri delimo maske za telefone, večeru u našem lokalu ili flašu vina. Sve to da bi privuki veći broj Zrenjaninaca – ispričao je menadžer kluba Milan Slavić.
Naš sagovornik smatra da je glavni uzrok lošeg muzičkog ukusa mladih to što se na televiziji svakodnevno plasiraju grand muzika i rijaliti programi.
– U našem gradu se tokom leta organizuje „Soundlovers” festival i to je prilika da svi ljubitelji strane muzike uživaju u malo drugačijem pravcu. Mislim da bi leti trebalo da se organizuje što više ovakvih događaja i da Zrenjanin ima potencijala da postane festivalski grad – istakao je Slavić.
Nešto alternativniju muziku možete čuti u „Bassic” baru, čija ponuda je bogata kulturnim dešavanjima. Prema rečima Katarine Mervar i Stojana Stanižana, vlasnika, njihov program se izdvaja od drugih jer osim svirki i žurki, organizuju književne večeri, razne promocije, humanitarne večeri, berze gramofonskih ploča.
– Generacije koje najčešće možete sresti kod nas su između 25 i 40 godina. Trudimo se da iznova donosimo nešto novo. Uskoro ćemo ugostiti neke poznate, etablirane muzičare, bendove koje zrenjaninska publika dugo ili nikada nije imala prilike da čuje, a u planu je čak i odigravanje jednog pozorišnog komada. Raduje nas što imamo priliku da utičemo na mlade generacije i da ih edukujemo u muzičkom smislu – kažu naši sagovornici. I.B. N.Z. Lj.Đ.
