Detinjstvo je čarobno klupko, koje se vrlo brzo odmota…
Često kažu: „Verujte, čuda su moguća”. Osvajanje knjige ljubavlju, maštom, predanošću, čitanjem i pisanjem, Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin ostvaruje „Pesničkom štafetom”. O fenomenu koji se 50 godina stvara u gradu na obalama Begeja govorio je književnik Igor Kolarov (1973-2017) koji je bio domaćin 2016. Prema njegovim rečima, ona je najlepše književno čudo na našim prostorima.
– Duga je više od 1.500 kilometara, traje dve nedelje, obuhvata 60 škola i više od 10 hiljada osnovaca, njihove roditelje, nastavnike, bibliotekare. Od tri hiljade pesama bira se 12 najboljih. Kao ljude nas ulepšava i čini boljim. Učestvovati i doprineti njenoj plemenitoj misiji znači stvarati samu budućnost – poručio je tada Kolarov.
OTAC I SIN NA ISTOM ZADATKU
Program ovogodišnje manifestacije uveličalo je deset pisaca koji su kroz decenije trajanja vodili „Štafetu”. To su: Radivoj i Uglješa Šajtinac, Dušan Pop Đurđev, Nikoleta Novak, Elizabeta Georgijev, Vesna Aleksić, Slobodan Stanišić, Dragomir Ćulafić, Tode Nikoletić i Dejan Aleksić.
Radivoj Šajtinac više od pola veka piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku. Bavi se dramaturgijom i prevodi sa ruskog i engleskog. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica”. „Pesničku štafetu” predvodio je 1994. Tada je priredio knjigu „Moj begejski deo sveta” inspirisanu pređenim kilometrima, selima, proživljenim događajima…
– Sećam se škole u Perlezu. Od drveta, žice, prepariranih životinja, voćaka i čega su imali đaci su napravili obalu Begeja. Oduševio sam se kada sam to ugledao. Pisali su o zavičaju na šta sam ih podsticao čitajući im svoja dela. Mada, uvek su imali slobodu da stvaraju individualne svetove. Ovakva manifestacija je jako važna za mlade i njihovo stvralaštvo. Nakon mog vođenja, „Štafetu” je preuzeo moj sin. Tako je i u književnosti. Nastupi smena generacija i sinovi nasleđuju očeve – ispričao je Radivoj Šajtinac.
PORUKE PISACA
Uglješa Šajtinac, književnik i dramaturg čija su brojna dela doživela scensku adaptaciju, osvrnuo se na decu i pisce.
– Ako usmerimo pažnju na to što deca rade, dobijaju motivaciju da ne odustanu. Štošta rade dobro, ali ako se to zanemari, mogu skrenuti sa pravog puta i iznenaditi nas. Krenuće da rade stvari koje nam se ne dopadaju. Tada je kasno i krivi smo mi, odrasli, a ne oni – poručio je Uglješa Šajtinac.
Spisateljica Elizabeta Georgijev bila je domaćica u vreme pandemije (2020. godine), koja nije uspela da prekine magični niz stihova. Samo se iz proleća preselila u jesen.
– Bilo je granica, dezo-barijara i maski, ali igra, druženje i čarolija koju samo deca mogu da stvore nisu izostali – dodala je Elizabeta Georgijev.
Nikoleta Novak pamti gostoprimstvo i divne domaćine iz škola i biblioteka koje je posetila 2021. godine. Prema njenim rečima, kada su deca saznala da je veterinar najviše su pisala o životinjama i kućnim ljubimcima. Prisetila se da je drugu nagradu osvojila pesma o konju, a bilo je i drugih, interesantnih tema.
Dušan Pop Đurđev uspomene je evocirao na šaljiv način. Kazao je da je pre 22 godine bio daleko mlađi i sa mnogo manje kilograma. U Mužlji, kako običaj „Štafete” nalaže, posadio je brezu. Nekada je bila tanka, a sada je i ona debela, poručio je kroz osmeh. Stihovi koje je napisao jedan bucmasti dečak, čijeg se imena ne seća, tada su se izdvojili.
– „Naša Sosa žena mala, nju najviše voli Lala. To je žena iz Banata, ima ruke ko od zlata. Zna da kuva razna jela, mala žena pa debela” – odrecitovao je Đurđev i dodao.
– Decu bi teško naterali da odu u biblioteku i uzmu knjigu. Kada vi stanete i čitate im, to je nešto sasvim drugačije i interesantnije. Većina mališana neće biti pisci, neki možda i hoće. Cilj „Štafete” nije da „pravi” književnike, ali ako od njih stvorimo dobre čitaoce, puno smo uradili – kazao je Dušan Pop Đurđev.
DEČJA MAŠTA MOŽE SVAŠTA
Slobodan Stanišić (84) kao najstariji tri puta je bio voditelj. Decenijama je prisutan na literarnoj sceni. Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su skoro svim priznanjima koja se dodeljuju autorima za decu i mlade. Završio je Filološki i Fakultet dramskih umetnost. Kako je ispričao, prvi put je došao u Zrenjanin kao urednik „Nevena”, lista za decu koji je pokrenuo Jovan Jovanović Zmaj.
– Detinjstvo je čarobno klupko, koje se vrlo brzo odmota, kao svilen konac uspomena koje pamtimo celog života. Detinjstvo liči na putovanje, put prevalimo dok smo mali, a posle dugo pričamo u sebi kako smo lepo putovali – stihovi su kojima je prokomentarisao „Štafetu”.
– Živim u uverenju da omladini ovakve manifestacije mnogo znače. Imali su priliku da upoznaju Dragana Lukića, Duška Trifunovića, Ljubivoja Ršumovića, Moša Odalovića, Rašu Popova. Tada smo bili dosta mlađi Pero Zubac i ja.
Ne mogu da ne spomenem Desanku Maksimović i Miru Alečković. To sve utiče na dečju maštu. Vođeni njome i sami počinju da stvaraju – rekao je Stanišić.
Miroslava Malbaški Foto: Arhiva GNR „Žarko Zrenjanin” i J. D. Njegović
