Vlasnički odnosi, koji su se kroz decenije menjali, vezali su ruke gradskim vlastima da zaustave mpropadanje većeg broja solidno građenih zdanja
Zrenjanincima, kao i njihovim gostima nije baš prijatno kada se prošetaju ulicama koje se nalaze u centru grada, niti kada vide u kakvom se stanju nalaze pojedina zdanja. Mnogo zgrada okruženo je ogradom kako bi se sprečilo povređivanje prolaznika, a jedna je znamenita zgrada, zaštićeno zdanje, u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 26, pre tri i po godine – srušena!
– Javnost treba da zna da je prethodnih deset godina mnogo zgrada i lokala u širem centru grada promenilo vlasnika i da su mnoge osobe, kojima je vraćena oduzeta privatna svojina njihovih rođaka, ponovo dobijene zgrade prodali. Neki od aktuelnih vlasnika svoje obaveze, precizirane nedavno donetom skupštinskom odlukom, poštuju, a neki baš i ne! Uz fizička lica, kao privatna svojina vodi se niz objekata kompanije „Matijević”. Ona, pored Hotela „Vojvodina” poseduje zgradu gde je nekad bila dečja robna kuća „Crvenkapa”, lokal „Planeta sport”, prodavnicu „Vin Vin”. Zgrada „Simpo” takođe je u statusu privatne svojine i dobro se održava. Zgrada „Komiteta” je nizom sudskih presuda postala vlasništvo grada, ali potrebno je uložiti mnogo novca u njenu popravku, uglavnom se radi o enterijeru. Planovi za njeno korišćenje postoje. Razmišljamo o preseljenju inspekcijskih službi pri Srednjobanatskom okrugu, ili, možda uređenju učionica za neke smerove Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” – kaže zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
ZDANjA KAO KULTURNA DOBRA
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da su zdanja u centru grada kulturno dobro od velikog značaja.
– Najuži centar grada: ulice Kralja Aleksandra, Kralja Petra, Gimanzijska i ulice Dr Slavka Županskog imaju status kulturnog dobra za Republiku Srbiju. Istina je da mešovita državna i privatna svojina otežavaju održavanje i zaštitu objekata, jer država po zakonu može da ulaže samo u objekte koji su njeno stoprocentno vlasništvo. Naša ideja je da tamo gde je vlasništvo mešovito, privatna lica koja su suvlasnici objekata pod određenim režimom zaštite, kao graditeljska baština, snose troškove zaštite, odnosno konzervaciju tih objekata. Ideja je da se u saradnji sa Gradskom stambenom agencijom formira finansijska linija od novca prikupljenog od zakupa koji ubira Grad Zrenjanin, a kojom će rukovoditi određena Agencija koja će biti formirana – kaže za naše novine Milan Kovačević, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu. On dodaje da bi, naravno, suvlasnici bili zaduženi da te troškove nadoknade.
– Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture izradili su velik broj projekata konzervacije ovih objekata, tako da sa stručne strane nema zapreka. Situaciju dodatno usložnjavaju restitucija i vraćanje imovine – kaže direktor Zavoda.
U spomeničkom pravu postoji pojam spomeničke rente, koju vlasnici kuća i stanova u zaštićenim prostorima velike kulturne vrednosti uplaćuju za finansiranje njihovog održavanja.
OGRADE U CENTRU GRADA
Za razliku od ovih zgrada, dosta zdanja je u vlasništvu države, Republike Srbije, a korisnici, stanovnici Zrenjanina nisu u stanju da ulože novac u njihovo održavanje. To su često zgrade oko kojih je postavljena ograda.
Zamenik gradonačelnika je u vezi sa tim ukazao na nekoliko činjenica.
– Zgrada na broju 26 u glavnoj ulici srušena je upravo zbog iskomplikovanih vlasničkih odnosa. Bili smo na korak od rešenja za početak njene sanacije, a ona bi svakako počela zamenom crepa, ali se jedan suvlasnik nije složio. Zanimljivo je da je do dela nekretnine došao 2011. godine, a još 2009. godine zgradi je zabranjena upotreba zbog fizičke nebezbednosti. Veoma je komplikovan i slučaj upravne zgrade „Gvožđara”, koja je delom u državnom, delom u privatnom vlasništvu. Grad, po Zakonu, ne može ulagati u ono što nije u gradskom vlasništvu, kako se to kaže „jedan kroz jedan”, a i sredstva kojima raspolažemo su skromna. Ulažemo napore da nađemo rešenje za sanaciju fasade zgrade koju koriste Centar za socijalni rad, Gradski pravobranilac, Sanitarna inspekcija i Odeljenje Republičkog zavoda za statistiku – dodaje Santovac.
SPOROVI KAO ZAPREKA
Kao pozitivan primer zamenik gradonačelnika ističe parfimeriju „Lili” koja je odlično aranžirala enterijer i eksterijer zgrade koju koristi i plaća zakup Gradu Zrenjaninu. Za slučaj Pinove vile on dodaje da je u toku sudski spor, čiji tok nema smisla komentarisati.
Od Milana Jovanova, načelnika gradskih inspekcijskih službi saznajemo da je zabranjena upotreba zgrade u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 40, u kojoj su bili smešteni konfekcija „Kluz” i „Gvožđareva” prodavnica. Obe firme odavno nisu u mogućnosti da ulože dinar u sanaciju objekta. Slično se može reći i za zgradu Robne kuće „Beograd”. Za objekat u istoj ulici, gde je bio kafić „Plus Plus”, Jovanov kaže da, iako naizgled nije u lošem stanju, njena unutrašnjost nije bezbedna za korišćenje, a uz to i ova građevina kandidovana je za restituciju.
SLUČAJ ZGRADE SINDIKATA
Ispred zgrade na adresi Kralja Petra Prvog Karađorđevića 3 već dugo je ograda. Na spratu su Regionalna privreda komora Srednjobanatskog upravnog okruga i Veće Saveza samostalog sindikata za više opština. U desnom krilu prizemlja su advokatske kancelarije, a levo krilo, gde su bile „Beobanka”, zatim „Metals banka” i „Razvojna banka Vojvodine” korisnik, Savez samostalnog sindikata, pokušava da bar malo sanira.
– Sindikat je u velikom problemu jer nije vlasnik i ne može da uloži novac u sanaciju ove sjajno građene zgrade. Vodimo se kao korisnik, iako je Sindikat još početkom šezdesetih godina upisan kao organ upravljanja tadašnje opštenarodne svojine, što je tada bilo vlasništvo. Do zgrade smo došli zamenom zgrade koju dan-danas koriste Železnice Srbije, a koja je Sindikatu uplatila i dosta novca koji on nije koristio, nego je iskorišćen za gradnju Komiteta, Vodotornja i Motela. Kada je 1991. godine sva imovina u javnoj upotrebi postala državna svojina ispalo je da smo u zamenu za vlasništvo dobili samo pravo korišćenja. To je nepravno stanje koje ne može da traje u beskraj! Kako tumačiti da smo platili skoro pet miliona dinara poreza na imovinu za period od 2015. do 2019. godine, iako formalno nismo vlasnici. Tako smo ostali bez tri miliona dinara koje smo prikupili za sanaciju krova. Jer, kuća se gradi od temelja, a propada od lošeg krova. Bićemo uporni i verujem da ćemo uspeti da, možda i u sporu sa Direkcijom za imovinu, postignemo ono što su postigle naše kolege iz Novog Sada koji sada nisu korisnici nego vlasnici „Radničkog doma” na Bulevaru – poručuje Nikola Kovačević, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata.
Sanaciju ove zgrade bi, prema arhitektonskom predračunu, koštala 120 miliona dinara.
