Situacija u ženskom stonom tenisu u našem gradu je veoma loša. Devojčice su, sve manje zainteresovane za ovaj sport, kaže Jovana
List „Zrenjanin” ove godine obeležava 60 godina od prvog izbora za sportistu godine. Tim povodom, razgovarali smo sa Jovanom Nićetin, nekadašnjom uspešnom stonoteniserkom, koja je za 2010. godinu ponela laskavu titulu najbolje sportistkinje po izboru čitalaca „Zrenjanina”.
Kada si počela da igraš stoni tenis? Šta te je privuklo tom sportu?
– Imala sam osam godina, sa tatom sam bila na bazenu. Dok sam čekala da mi se kosa osuši, odveo me je do Stonoteniskog kluba Banat, koji je tamo imao salu za trening. Videla sam mnogo dece i poželela da probam, svidelo mi se i ostala sam 14 godina u tom sportu. Nisam mislila da ću se stonim tenisom baviti toliko dugo. Moj prvi trener Zoran Mulić me je strpljivo učio, trebalo je vremena da savladam bekhend, forhend, pimpl…
Ženska ekipa Banata je bila prilično uspešna. Kada ste krenule na pohod na medalje?
Naš rad i svakodnevni treninzi su počeli da daju rezultate još u konkurenciji mlađih kadetkinja. Slađana Krsmanović, Jelena Mulić, Isidora Đarmati i ja smo bile redovne učesnice turnira TOP 12. Osvajale smo mnogo medalja u pojedinačnoj, ekipnoj konkurenciji i u dublu. Nije nam bilo ravnih kada su u pitanju kadetske ekipe, a medalje smo uzimale i u juniorskoj konkurenciji. Meni najdraže odličje je zlato osvojeno u paru sa Isidorom Đarmati, kada smo bile državne prvakinje za uzrast do 10 godina. Kasnije smo postale šampionkei sa 14 i 15 godina.Uspešno smo se nadmetale i u Super ligi.
Koju nagradu posebno izdvajaš?
Bila sam baš iznenađena kada sam čula da sam proglašena za sportitkinju godine nedeljnika Zrenjanin 2010. godine, jer nisam ni znala da sam kandidovana. Naravno, bila mi je velika čast što sam ponela tu laskavu titulu, jer je tako krunisan moj rad. To je dokaz da se trud i upornost isplate, a pehar ponosno čuvam.
Kada si prestala da treniraš i zašto?
Ne treniram već više od tri godine, a pred kraj karijere sam se borila za Radnički iz Novog Sada. Volim stoni tenis, ali mi je bilo teško da uskladim obaveze na fakultetu i treninge. Ipak, nisam želela da napustim taj sport, pa sam pre nekoliko godina položila ispit i sada sudim na mečevima Super lige.
Šta se sada dešava sa ženskim stonim tenisom u Zrenjaninu?
Situacija je veoma loša. Devojčice su, nažalost, sve manje zainteresovane za stoni tenis. Nekoliko njih je krenulo, ali kada su sazrele, prestale su da treniraju. Ne znam zbog čega je to tako. Ni jedan sport nije lak, potrebna je volja, ljubav i odricanje. Profesori fizičkog vaspitanja bi trebalo da posvete više pažnje deci i da ih motivišu da se bave sportom. Moja poruka devojkama je da treniraju stoni tenis. Neće se pokajati jer će razvijati „vijuge“, brže će razmišljati, a izgledaće zdravo i lepo.
