Iako najčešće treniraju samostalno i nisu članovi nijednog sportskog kluba, sportisti rekerativci koji vežbaju u teretanama i fitnes centrima nisu i ne bi smeli da budu prepušteni sami sebi. Pre nego što počnu da vežbaju, čeka ih pregled kod sportskog lekara i konsultovanje sa trenerima, mada mnogi zaobilaze ove instance i treniraju na sopstvenu ruku u želji za što bržim rezultatima.
RETKO DOLAZE NA LEKARSKE PREGLEDE
Prva stvar koju treba da urade svi koji počinju da vežbaju, bilo u teretani, fitnes centru ili na nekom drugom mestu, jeste da posete sportskog lekara. To je obaveza rekreativnih sportista, što je i propisano zakonskim aktima, kako podseća spec. medicine sporta u Dispanzeru za sportsku medicinu dr Branka Kolarić. Prema zakonu o sportu postoje dve vrste pregleda – pregledi za utvrđivanje opšte i posebne zdravstvene sposobnosti.
– U okviru ovih prvih pregleda uzimaju se podaci o ličnoj, porodičnoj i sportskoj anamnezi, merenje težine, visine, krvnog pritiska, zatim pregled glave, limfnih čvorova, grudnog koša, pluća, abdomena, kože, koštano-mišićnog sistema, obavezan elektrokardiogram (EKG) i laboratorijske analize. Pregledi za posebnu zdravstvenu sposobnost zahtevaju potpunije analize i to su testovi opterećenja na ergobiciklu kod sportista prvotimaca, kao i kod sportista kod kojih postoji određena dijagnoza koju daju kardiolog, endokrinolog ili drugi lekar specijalista. Tu takođe spadaju i proširene laboratorijske analize i pregledi kod lekara drugih specijalnosti – kaže doktorka Kolarić.
Međutim, veoma mali broj sportista rekreativaca redovno dolazi na lekarske preglede u sportski dispanzer, primećuje ona. Ostali vežbaju na sopstvenu odgovornost.
VAŽNA JE POMOĆ TRENERA
Kada obave pregled, pre nego što počnu da rade benč, propadanja, zgibove ili dižu bučice, posetioci teretana trebalo bi da se posavetuju sa trenerom oko načina treniranja. Naravno, pod uslovom da je na tom mestu i zaposlena osoba sa odgovarajućom stručnom spremom.
– Treneri bi, pre svega, trebalo da poznaju anatomiju, fiziologiju i biomehaniku čoveka kao i pravilno izvođenje vežbi. U teretanama bi trebalo da rade kadrovi koji imaju stručno usavršavanje, ali to ne znači uvek da oni i imaju dovoljno znanja – napominje kondicioni trener Darko Krsman, koji se nakon završenog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje usavršavao na međunarodnim kursevima za kondicione trenere.
U zrenjaninskim teretanama rade treneri sa fakultetskim diplomama DIF-a, ali ima i onih koji još uvek studiraju ili koji nisu obučeni, iskustva su naših sagovornika koji redovno posećuju teretane.
Niko ne bi trebalo da radi vežbe na svoju ruku, napominje fitnes instruktorka u Sportskom centru „Bambi” i državna rekorderka u pauerliftingu Aleksandra Aranitović.
– Opasno je vežbati bez prethodne konsultacije sa stručnim licem. Može doći do povreda, bolnih upala i pretreniranosti ako se vežbe ne izvode i ne doziraju pravilno ili ukoliko ljudi ne znaju kako da upotrebljavaju sprave. Najčešće greške početnika su te što mnogi dolaze u teretanu misleći da će rezultate videti odmah i da je za postizanje rezultata najvažniji trening. Jednako važna je i kvalitetna ishrana. Ništa se ne postiže preko noći, mukotrpan je posao izgraditi lepo i oblikovano telo – napominje ona.
MISLE DA MOGU DA SE NABILDUJU PREKO NOĆI
Ogledalo je sprava koju vežbači najčeće koriste tokom svog boravka u teretani – izvestio je pre nekoliko godina satirični portal „Njuz”. Njihovo tadašnje „istraživanje” pokazalo je da se najbolji rezultati postižu kada se nakon vežbi za gornji deo tela pred ogledalom skine majica i vrši kontrakcija mišića koji su bili izloženi naporu. Mladići koji vežbaju samo ruke i ramena, ne samo da izgledaju neproporcionalno, već mogu imati i zdravstvenih problema, upozorava Aleksandra Aranitović.
– Mišići donjeg dela tela veoma su bitni jer čine polovinu mišića našeg tela. Ukoliko radite i vežbe za noge, lučenje hormona rasta se pojačava, što utiče na rast i snagu svih mišića. Nesrazmernost gornjeg i donjeg dela tela može uzrokovati bol i povredu kičmenog stuba – kaže ona.
Aleksandra Aranitović i Darko Krsman primećuju da sve više sportista rekreativaca, među njima veliki broj mladih, koriste steroide i suplemente u želji da što pre „napumpaju” mišiće. Upotrebu ovih preparata ne preporučuju ni lekari.
– Suplementi su dozvoljeni dijetetski preparati koji imaju za cilj da nadoknade smanjen unos određenih elemenata kroz ishranu, a za razliku od njih steroidi su sintetički derivati. Oni utiču na povećanje mišićne mase i snage, a takođe izazivaju i agresivnost kod sportista. Mnogo je štetnih efekata prilikom korišćenja steroida. Neki od njih se ispoljavaju u poremećaju rada kardiovaskularnog sistema, endokrinog sistema, mogu izazvati rast tumora i pojavu psihičkih poremećaja. Ovo je samo deo posledica konzumiranja steroida – objašnjava dr Kolarić.
Čak ni treneri ne bi smeli da preporučuju steroide i suplemente vežbačima, a ko se ipak odluči da konzumira suplemente, mora da se konsultuje sa lekarom, savetuju za kraj naši sagovornici Aleksandra Aranitović i Darko Krsman.
BITAN KONTINUITET U VEŽBANJU – Mlađa populacija ne vodi računa, samo dođe i radi šta stigne. Misle da mogu da se nabilduju preko noći. Ja idem dva puta nedeljno u teretanu, a radim vežbe za jačanje nogu, leđa i bicepsa. Za sve koji se bave sportom, ali i za redovne korisnike teretana benč je obavezan – kaže Zoran Savković koji trenira u teretani „Koloseum”.
