Šta su krivične prijave, ko ih podnosi i zbog čega mogu biti odbačene, Zrenjaninci su imali prilike da saznaju prošle srede u Osnovnom sudu. Tog dana je palata pravde otvorila vrata zainteresovanim sugrađanima, koji su slušali izlaganja i stavove tužioca, advokata i sudije na temu „Zašto se odbacuju krivične prijave?”.
NAČINI PRIJAVE
Prema rečima advokata Dragana Đorđevića, krivična prijava je akt koji se pokreće kao krivični postupak prema tužilaštvu koji po toj prijavi odlučuje. Kako je rekao, najčešće je podnosi oštećeni (čije je neko imovinsko ili lično pravo povređeno).
– Ona može da se podnese u pismenoj i usmenoj formi u tužilaštvu ili putem interneta. Može biti i anonimna. Mogu je podneti državni organi, pravna lica (firme), i fizička lica (građani). Ta prijava mora imati sadržinu – lice protiv kojeg se podnosi prijava, mesto, vreme i način izvršenja krivičnog dela. Opis mora biti detaljan sa navedenim dokazima koji ukazuju na izvršenje krivičnog dela. Tužilac po pravilu traži provere, prikuplja dokaze i tada odlučuje o njoj – naveo je Đorđević, koji se isključivo bavi krivičnim pravom.
Poznati zrenjaninski branilac je potom objasnio ko je u obavezi da podnese krivičnu prijavu. Takođe je napomenuo koja su prava podnosioca krivične prijave. Kako je istakao, oštećeni u tom slučaju ima pravo na prigovor na rešenje o odbačaju koje se podnosi višem tužiocu, kao i na primedbu na rad tužioca.
RAZLOZI ODBACIVANJA
Na njegovo izglaganje nadovezao se Mladen Vujin, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. Istakao je da Osnovno tužilaštvo ima svoj sajt putem kojeg se može podneti krivična prijava.
– Treba napomenuti da i sam tužilac, ukoliko sazna na neki drugi način da je učinjeno krivično delo, ima obavezu da pokrene krivični postupak. To su najčešći slučajevi, govorim iz svog iskustva, odnosno podaci do kojih smo došli putem medija. Po pravilu takvi podaci su bili dobri i rezultirali su krivičnim postupcima – poručio je Vujin.
Prema njegovim rečima, svaka javnotužilačka odluka koja je za rezultat imala donošenje rešenja o odbačaju krivične prijave je podložna promenama, koje se rade putem prigovora o kojem odlučuje više javno tužilaštvo. Shodno tome, odluka može biti da je prigovor osnovan ili neosnovan.
– Kada imamo krivična dela za koja su predviđene novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, tužilaštvo može da primeni načelo oportuniteta. Ovde tužilaštvo ima mogućnost da za lakša krivična dela ponudi okrivljenim licima mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja. To znači da osumnjičeno lice prihvati jednu ili više obaveza koje mu tužilaštvo ponudi. Ako to ispuni, tužilaštvo donosi rešenje o odbačaju krivične prijave na koje ne može da podnese prigovor višem javnom tužilaštvu – objasnio je Mladen Vujin, koji ima petnaestogodišnje iskustvo u pravosuđu.
On je naveo tri razloga zbog čega tužilac može odbaciti krivičnu prijavu: ukoliko prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti; ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem; ako ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Svetolik Vioglavin, sudija krivičar od 1993. godine u Osnovnom sudu, sugrađane je upoznao sa situacijama šta se dešava kada krivična prijava neposredno dođe do suda. On je u kratkim crtama objasnio kada se formira predmet. Na kraju je dodao da sud ne može sugerisati tužiocu odbacivanje krivične prijave i da je konačna odluka na tužiocu.
Program otvorenih vrata priredio je Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM u saradnji sa zrenjaninskim Osnovnim sudom.
Iva Isakov
RAZOČARANI GRAĐANI
Moderator Robert Sapi, pravni zastupnik organizacije „Transparentnost Srbije”, naglasio je da je ovaj program zamišljen tako da se bavi pravnim pitanjima, a ne konkretnim problemima. Međutim, sugrađanin Branislav Stojanović, diplomirani pravnik i penzionisani pukovnik pri policiji, obratio se rečima da su pravne institucije indiferentne prema određenim krivičnim delima i prijavama koje se procesuiraju. Kako je rekao, on je podneo krivičnu prijavu protiv bivših čelnika Grada, koja je bila odbačena jer se, navodno, nisu stekli uslovi za gonjenje po službenoj dužnosti. Naime, Stojanović je istakao da zgrada u kojoj je kupio stan i uredno platio poreze i posle više od deceniju nije legalizovana, još su bespravno dva sprata nadograđena. Takođe je naveo da je bivši gradonačelnik jedini u toj zgradi uspeo da uknjiži stan. Stojanović se pitao kako je moguće da tužilaštvu nisu interesantni ovi podaci.
– Za sve što sam rekao imam dokaze. Smatram da tužilaštvo ne sme olako da pristupi problemima esencijalne prirode – poručio je Stojanović.
Posle njega za reč se javila sugrađanka koja je istakla da sve nadležne institucije prema građanima pokazuju ignorantski odnos.
