Biciklističkim koridorima do uživanja u prirodnim lepotama i lokalitetima
Poslednjeg vikenda u septembru oko 400 biciklista iz Zrenjanina uputilo se ka Temišvaru stazom koja je prvi put od završetka celom dužinom bila prohodna. Tim povodom privremeno je otvoren granični prelaz Itebej – Otelek, a njegova stalna dostupnost za nautički, biciklistički i pešački saobraćaj očekuje se tokom 2023. godine.
Trasa koja povezuje Zrenjanin i usputna mesta uz Begejski kanal sa Temišvarom je veoma atraktivna i veliki je turistički potencijal, veruju iz Zrenjaninske kritične mase, uduženja koje već šest godina promoviše biciklizam kao najodrživiji i najpraktičniji vid urbane pokretljivosti.
Velika stvar je, kažu, i to što je Zrenjanin ucrtan na mapi Eurovelo 11 rute, koju čini mreža od 17 biciklističkih puteva u Evropi. Iz tog razloga, na mnogim tačkama u gradu i okolini može se primetiti putna signalizacija koja usmerava cikloturiste na ovaj put, objašnjava Željan Popov iz Kritične mase.
NAŠ ZADATAK JE PROMOCIJA
– Ono što mi treba da uradimo je da što bolje predstavimo naše prirodne, istorijske, urbane i druge lokalitete. Njih ima puno i mogli bi da budu turistički zanimljivi ako ih učinimo primetnim i lako dostupnim za bicikliste – kaže Popov.
Uz to, potrebno je raditi i na proširenju mreže lokalnih biciklističkih staza i drugog usputnog sadržaja poput odmarališta i kampova, dodaje naš sagovornik.
Jedno od takvih konačišta u srednjem Banatu je prvi regionalni centar za cikloturizam u Srbiji. Nalazi se u Srpskoj Crnji i mesečno ugosti oko dvadeset posetilaca. Gosti dolaze iz svih delova Srbije i inostranstva, mahom iz Rumunije, Ukrajine i Moldavije, ali i dalekih zemlja kao što su Norveška i Argentina, kažu iz Turističke organizacije (TO) Nova Crnja.
– Centar gostima pruža mogućnost da se tokom putovanja odmore, istuširaju i pripreme sebi hranu. Pored toga imaju mogućnost i da otklone manje kvarove na svojim biciklima u radionici koja se u okviru njega nalazi – objašnjavaju iz ove organizacije.
Podsećaju da jedan krak Eurovelo staze (od Kikinde ka Temišvaru) treba da prođe kroz njihovu opštinu. Zbog toga u narednom periodu imaju velike planove kada je u pitanju promocija ove grane turizma.
– Pored aktivnosti na društvenim mrežama, u saradnji sa kolegama iz Žombolja svake godine organizujemo različite događaje, takmičenja i poligone sa obe strane granice kako bismo popularizovali biciklizam – ističu iz TO Nova Crnja.
DVOTOČKAŠA SVE VIŠE
U Zrenjaninu i okolini postoji oko 35 kilometara biciklističkih staza. O popularnosti ovog prevoznog sredstva u gradu, između ostalog, govore rezultati ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje njihove nabavke. Zbog velikog interesovanja lokalna samouprava odvojila je 500 hiljada dinara, duplo više nego prošle godine. Dvotočkaše je kupilo 50 sugrađana uz pomoć od po deset hiljada dinara. Nova prevozna sredstva nabavili su u prodavnicama „Polar bajk” i „Moto Dane”.
Uz pomoć Grada prvi put u životu nov bicikl kupio je sugrađanin Danko Milošević. Kako kaže, godinama na dva točka za 12 meseci pređe oko sedam hiljada kilometara. Zbog vožnje po različitim terenima izabrao je brdski dvotočkaš.
– Očekujem da sa novim biciklom bar pet godina nemam problema kao što je bio slučaj sa starim. Dnevno prelazim između 10 i 50 kilometara, a uskoro planiram da se uputim ka Rumuniji – kaže Milošević.
Budući da svakodnevno koristi biciklističke staze u Gradu, primećuje da na određenim mestima one nedostaju.
– Svako jutro idem na posao kroz ulicu Nikole Pašića. Nedavno su na putu iscrtane trake, ali mislim da bi bezbednije rešenje bilo da su bar sa jedne strane napravili stazu za bicikliste – smatra Milošević.
ODRŽATI POSTOJEĆE, GRADITI DALJE
Iz Zrenjaninske kritične mase veruju da bi za bezbednost biciklista najefikasnije rešenje bilo da se izgrade posebni biciklistički koridori, nezavisni i celoviti sistemi koji neće biti prateći elementi već postojećih puteva za motorna vozila.
– Predlažemo dva takva pravca, Motel – Peskara, duž obale Begeja, i Peskara – Bagljaš. To bi u pravom smislu dalo prednost biciklistima što se tiče saobraćaja u gradu. Kada su u pitanju međumesni putevi, postoje biciklističke staze do nekoliko sela, što je odlično, jer biciklista se najsigurnije oseća kada ima svoj put. Mrežu bi mogli proširiti i dodatnim stazama za Elemir, Lazarevo i Perlez – smatra Željan Popov.
Kada je u pitanju postojeća biciklistička infrastruktura, ističe da su stvari poput: rupa na stazama, neodržavanja i lošeg stanja, nedostatka parkirališta, nepristupačnosti prilaza pojedinim institucijama nešto što biciklistima pada na pamet kada pomisle na ovu temu.
– Sve je to rešivo, no kao najveći problem bih izdvojio to da se biciklistička infrastruktura još uvek posmatra kao sporedna, a novoizgrađene deonice nedovoljno su prilagođene stvarnim potrebama. Tako imamo visoke ivičnjake, nelogične početke i završetke staza, slabo obezbeđene deonice, što će zapravo odbiti bicikliste da koriste namensku infrastrukturu. To je praksa koja se treba promeniti – poručuje Popov.
Jovana Šormaz Foto: Alisa Junuzović & Katarina Jovanović
DOGOVOR IZA ZATVORENIH VRATA
Komisija za biciklizam i biciklističku infrastrukturu formirana je 2019. godine u našem gradu. Iako je tada najavljeno da će deo nje biti članovi udruženja i neformalnih grupa, iz Zrenjaninske kritične mase ističu da dijalog sa Gradskom upravom nije zaživeo.
– Komisija se dugo nije sastajala, a mnogi bitni projekti koji se tiču biciklista realizovani su bez konsultovanja unutar ovog tela – primećuju oni.
Dodaju da bi kao bolji primer saradnje izdvojili Komisiju za podelu subvencija za kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog sredstva trasporta. Iako je uloga članova udruženja u njoj samo nadzorna, radno telo se redovno sastaje što proces čini transparentnijim, ocenjuju iz Kritične mase.
STAZA U MUŽLJI JOŠ UVEK OBEĆANJE
Veliki broj meštana naselja Mužlja koristi bicikl kao prevozno sredstvo, pri tom su česte saobraćajne nezgode. Uprkos dugogodišnjim obećanjima projekat izgradnje trase još uvek nije realizovan, pa možemo zaključiti da on iz nekog razloga nije prioritetan, veruje Željan Popov iz Kritične mase.
Podseća da je potrebna tehnička dokumentacija za izgradnju biciklističkih traka u ulicama Mađarske Komune, Reves Antala i Hunjadi Janoša završena još 2016. godine i da se sada čeka da krene izgradnja.
– Upravo smo našom vožnjom hteli da ukažemo da je pitanje bezbednosti biciklista u Mužlji potrebno posmatrati kao prioritetno, te da se sredstva za izgradnju što pre opredele. Dobili smo pozitivne reakcije meštana, ali nisam primetio da se lokalna samouprava oglasila do sada ovim povodom – kaže Popov.
U SAOBRAĆAJ SA PREDZNANJEM
Biciklisti spadaju u ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju i neznanje osnovnih pravila može da ih dovede u veliku opasnost. Prema podacima Agencija za bezbednost saobraćaja, u Srbiji je u toku prošle godine poginulo 48 biciklista, a 1.324 je povređeno.
Da bi mogli bezbedno da učestvuju u saobraćaju veoma je bitno da poznaju osnovna pravila da ne bi sebe i druge doveli u opasnost, ističe Luka Srdić, predavač u Auto-školi „023”.
– Biciklisti su dužni da se kreću po biciklističkim stazama, odnosno trakama. U slučaju da one ne postoje, smeju da koriste kolovoz u širini od najviše jednog metra od desne ivice – podseća Srdić.
Prema njegovim rečima, ponašanje biciklista je raznoliko, kao i kod svih ostalih učesnika u saobraćaju. Nažalost, veliki je broj onih koji ne razmišljaju o ostalim učesnicima i time dovode u opasnost i sebe i druge.
– Edukacija o saobraćaju nije dovoljno zastupljena u školama. Dete bi od najranijeg uzrasta trebalo učiti veštinama i navikama koje su neophodne za učešće u saobraćaju. To je dužnost porodice, obrazovnih ustanova i celog društva – kaže Srdić.
