Od maja do sredine jula u srednjem Banatu palo je 70 litara kiše po kvadratnom metru, a samo u maju kukuruzu je potrebno 100 do 120 litara
Razmere suše ovog leta su takve da će prinosi okopavina: kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe biti izuzetno niski. Upućeni ocenjuju da će ova godina ličiti na izuzetno slabe – 2012. i 2000. godinu. Tada su u srednjem Banatu ostvareni prinosi kukuruza od nepune tri, odnosno dve i po tone po hektaru. To je dva i po puta manje u odnosu na prošlu, do sada najbolju godinu, kada je po hektaru ubrano 8,2 tona „zlatnog zrna”.
Koliko prinosi zavise od ćudi vremena vidi se i po tome što je, prema podacima Regionalne privredene komore u Zrenjaninu, prosečan prinos 2012. slabiji za tri i po tone od rezultata ostvarenog samo godinu dana ranije!
– Biljkama škode i nedostatak vlage i visoke temperature. Od maja do sredine jula u srednjem Banatu palo je 70 litara kiše po kvadratnom metru, a samo u maju kukuruzu je potrebno 100 do 120 litara kiše. U junu je palo 40, u julu „nula”, a do 10. avgusta sedam do 10 litara kiše po kvadratnom metru. Tih pedesetak litara kiše u letnjim mesecima je sedmina količine vode potrebne kukuruzu, koji se u regionu našao na oko 85.000 hektara. Biljkama još više štete nanose visoke temperature. Toplota koju primi biljka sa svojom lisnom masom velike površine, pri temperaturi od 35, a danima i preko 40 stepeni, blokira sve procese u ćelijama. Stabljika, narodski rečeno „podgori”. Klipova je malo i slabo su formirani, kao i zrna. Zakržljali klipovi često ne obećavaju nikakav rod – kaže dipl. inž. Predrag Marjanski iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Soja, izrazito osetljiva na nedostatak vlage, može u suvom ratarenju da pruži jednu tonu po hektaru – tri i po puta manje nego prošle godine, ili polovinu prosečnog roda u poslednje četiri decenije. Prosek mogu da podignu površine koje se stalno zalivaju, ali one nisu velike.
Slično je i kod šećerne repe, gde se može očekivati prosečan prinos od tridesetak tona po hektaru.
Suncokret bi, prema rečima Marjanskog, mogao da da između tone i po i dve tone po hektaru, što bi bilo na nivou proseka 1977-2015, a najmanje za jednu tonu sabije od proseka 2010-2014. godina
NA KUKURUZU „ISPARAVAJU” MILIJARDE
Ako prinos kukuruza bude tri tone po hektaru, u odnosu na prošlogodišnjih osam tona, to bi na 85.000 hektara značilo smanjenje produkcije od 425.000 tona (425 miliona kilograma). Uz cenu od 17 dinara po kilogramu, to je izgubljenih sedam milijardi i 225 miliona dinara! Ukoliko poređenje baziramo da prosečnom prinosu u razdoblju 2010-2014. od 5,62 tone, gubitak bi iznosio tri milijarde i 786 miliona dinara.
KAO DA NISMO NIŠTA NI RADILI
– Procenjujem da ću po hektaru dobiti oko 2,5 tone kukuruza, što je 5,5 puta manje od prošlogodišnjih 12,75 tona. Pomnožimo li gubitak od 10.000 kilograma sa 100 hektara stižemo do milion kilograma, a to je izgubljen prihod od 17 miliona dinara – komentariše poljoprivrednik mlađe generacije Dragan Cvetkov iz Zrenjanina.
Proizvođač iz Elemira, diplomirni agronom Vitomir Eremić, govori slično.
– Pod kukuruzom imam svega 9,5 hektara. Na više od polovine prinos će biti „nula”, a na ostatku oko pola od lanjskih 9 tona po hektaru. Zbirno, četvrtina prinosa iz dobre godine. Kao da ništa nisam ni radio! Biće teškoća i pri kombajniranju, jer heder kombajna oštećuje slabo razvijene klipove, što pravi dodatne gubitke… A ako budem ostvario prinos suncokreta od 1.700 kilograma po hektaru, pevaću – kaže Eremić.
