Svetislav Nićetin je rođen u Zrenjaninu a, nakon što je proputovao svet, danas živi u Novom Bečeju. Diplomirao je rudarstvo i geologiju na Rudarsko – geološkom fakultetu u Beogradu a potom je bio na specijalizaciji u Rusiji gde je zavoleo rusku muziku. Ljubav prema grčkoj muzici rodila se kada je posetio ovu zemlju i upoznao mentalitet Grka.
Nedavno se zrenjaninskoj publici predstavio na „Večeri ruske i grčke muzike”, u okviru manifestacije „Banatska bajka – leto u Gradskoj bašti”, izvodeći na harmonici brojne kompozicije iz ovih zemalja, ali i naše, domaće… Sa harmonikom se druži od najranijih dana mladosti. Počasni je član proslavljenog Hora „Glinka”. Kakav je osećaj vraćati se povremeno u Zrenjanin?
– Sećanja naviru. Zavičaj je zavičaj. Nostalgija, uspomene iz detinjstva, školskih dana. Preovlađuje osećanje ponosa na grad, Gimnaziju, Radio Zrenjanin, igranke „Kod Mrkšića”, „Dunđerskog”, u Srednjoj ekonomskoj i na košarkaškom terenu u Petefijevoj. Sećate li se tih ranih dana detinjstva u našem gradu?
– Bio sam naročito nestašno dete. Sećam se babinih prekora „nisi zglavan nako ko druga deca, juriš sokakom .k`o ajmana”. Mesto okupljanja i igranja bila je porta Gradnuličke crkve. Za vreme mnogih liturgija, čitao sam apostole i antifone, a u pauzama spajao suknje babama zihericama. Jednom sam se popeo gromobranom do sata na crkvi. Detinjstvo je prošlo stasavanjem uz potpuno nove političke, pobedničke, policijske, veoma turbulentne trenutke nesnalaženja uz UDBU, OZNU, Partiju… Tokom studentskih dana u Beogradu harmonika Vam je otvarala mogućnost za putovanja. Kako je to bilo?
– KUD „Dragica Pravica”, KUD „Krsmanović”, KUD „Polet”, turneje po celoj zemlji, Kvintet snova – orkestar sastavljen od budućih članova čuvenog orkestra „Carevac”. Turneja Beograd – Rijeka sa koncertima u gradovima gde staje voz. Nova godina 1957. u Puli…
Ispričajte našim čitaocima kako je bilo u Rusiji, poneku dogodovštinu, anegdotu…
– Prijem kod ministra rudarstva SSSR. Upoznavanje sa programom specijalizacije u Centru za naučna istraživanja, sa temom istraživanje i eksploatacija obojenih i plemenitih metala. Odlazak na Kavkaz, grad Ordžonikidze, u Sibir i Kazahstan, rudnik bakra Džeskazgan. A Grčka?
– Buzuki, sirtaki, suvlaki, metaksa, uzo, lokumades, recina, Teodorakis, Hadžidakis, Vangelis, Dalaras, Olimp…Bučan narod, muzika fantastičnih raznolikosti, izazvanih emocija. Nezaboravno. Jedini ste počansi člana „Glinke”. Šta to za Vas znači?
– Najveća počast stečena životom i radom. Hramonika je nekako uvek uz Vas. Koje kompozicije najradije izvodite?
– Filmska muzika, melodije Mocarta, Šostakoviča, Endru Lojd Vebera, romanse, starogradske pesme i, neizostavno, ruska narodna muzika. Koju muziku najviše volite, šta slušate?
-Vivaldi, Mocart, Teodorakis, Verdi, Mokranjac i duhovna muzika u izvođenju hora „Glinka” Šta je za Vas muzika?
– Jedno od najznačajnijih dostignuća ljudskog uma. Muzika osvaja mogućnošću neograničenih izražaja, oplemenjuje, smiruje i inspiriše. Družite se i sa drugim muzičarima, imate i zajedničke koncerte, ali nastupate i samostalno?
– Obeležavajući „60 godina sa harmonikom uzgred” i jubilarnim koncertom „Na pragu devete decenije”, svirao sam uz pratnju Velikog tamburaškog orkestra RTV. Šta povezuje Zrenjanin i Novi Bečej?
– Detinjstvo, rodbinske veze, prva ljubav, Tisa… Uskoro gostujete i u Zrenjaninskoj gimnaziji. Kakav je program?
– Sećanja na maturu, ugledne profesore, muzika tog vremena… Reč dve o rudarstvu i geologiji….?
– „Čuvajte geoid – planetu zemlju, komunicirajte sa njom stručno i osećajno kao sa ženom” – dr prof Boris Sikošek. Veoma izazovna nauka, multidisciplinarna. I o porodici?
– Supruga Angelina, sin Aleksandar, ćerke Lidija i Jasna. Uspešni odrasli ljudi raštrkani po celom svetu. Znam da je Vaše geslo: prilika, izazov, posledica! Objasnite nam kako i zašto?
– Razmišljajući o životu kao maratonu u kome učesnici teže da što kasnije stignu na cilj, nametnula se misao da život ima svoj perpetuum mobile, prilika – iskušenje – posledica. Prilika stvara uslove za iskušenje, iskušenja kao rezultat daju posledice, posledice stvaraju nove prilike… Da li to može da bude i poruka mladima?
– Naravno, ali ne jedina. Dekart je izrekao misao, „Cogito, ergo sum!”, u prevodu „Mislim, dakle postojim”. Kad se dobar čovek pokvari, postaje najgori. Budite dobri, što stariji, to bolji.
