Novac koji se slije u gradsku kasu od licitacije državnog zemljišta i ostalog, nedovoljno se vraća u poljoprivredu. Godinama apelujemo na održavanje atarskih puteva, pružnih prelaza i izlaza na magistralne drumove, da bismo brže i bezbednije stigli do naših njiva i kako ne bismo ugrožavali ostale učesnike u saobraćaju – kaže Svetislav Seležan, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina koje je osnovano 2010. godine, ima oko 30 članova, a on je na čelu od 2019. godine.
Naš sagovornik navodi da je pandemija ostavila posledice na zemljoradnju, stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, kao i da je značajno poskupeo repromaterijal, veštačko đubrivo, semena i nafta.
– Cene skaču i to utiče na troškove proizvodnje. Nafta trenutno košta od 165 do 170 dinara po litru, a očekuje se da bude i 200 dinara. Plaćamo najskuplje gorivo u regionu, to svi znaju. Za veštačko đubrivo i ureu prošle godine smo izdvajali 37, a sada dajemo i 95 dinara za kilogram – objasnio je Seležan i dodao da poljoprivrednici godinama traže od vlasti da im se novac za naftu koju kupuju refundira, ili da se smanji akciza. Država kao da za te naše probleme nema razumevanja i ne izlazi nam u susret. To je ozbiljan problem sa kojim se svakodnevno borimo – kaže naš sgovornik.
Nabavka repromaterijala, objašnjava Seležan, najčešće se obavlja preko zemljoradničke zadruge ili drugih firmi koje trguju poljoprivrednim proizvodima. Sa njima Udruženje neguje dugogodišnju saradnju, koja je, prema rečima predsednika, na vrlo visokom nivou.
– Repromaterijal uzimamo putem zaduženja robe za sledeću godinu, delom iz poljoprivrednih kredita koje nam banke omogućavaju za nabavku, a manjim delom iz sopstvenih rezervi – dodaje Seležan.
Većina useva uveliko je skinuta sa banatskih oranica, a ozime žitarice su posejane. Seležan konstatuje da su prinosi ove godine bili solidni i da proizvođači mogu da budu zadovoljni, s obzirom na sve uslove. Zemljoradnici su, kako navodi, očekivali mnogo više, ali su žitarice poskupele te su nešto ipak zaradili ove godine.
– Cena semena pšenice u odnosu na prošlu godinu nije drastično menjana. Domaće sorte su bile između 40 i 50, a strane 70 dinara za kilogram. Koliko smo čuli, seme kukuruza i suncokreta će poskupeti, ali se nadamo da cena neće biti mnogo viša. Jesenja setva pšenice nas je daleko više koštala nego 2020. godine. Žitarice jesu poskupele, ali je to trenutno. Ako cene padnu naredne godine, ili nas zadesi sušna godina, bićemo u problemima. To će se i te kako odraziti na opstanak naših gazdinstava. Ulozi su ogromni, a rizik velik. Nadamo se da će nas vreme posluži i da će biti kiše kada je najpotrebnija – ističe čelnik lokalnih zemljoradnika.
Licitacija poljoprivrednog zemljišta i davanje u zakup u periodima koji ne idu na ruku ratarima, stvara velike probleme. Mali proizvođači sve više odustaju od obrade zemljišta, ne nalaze u tome interes te daju zemlju u zakup.
– Državno poljoprivredno zemljište na teritoriji Grada je najviše dodeljeno stočarima i onima sa pravom prečeg zakupa, tako da smo nas 11 poljoprivrednika, ostali na 30 hektara koje smo izlicitirali na 10 godina. Svake godine zemlja se kasno daje u zakup. To je postala već tradicija. Ljudi ne mogu na vreme da pripreme i isplaniraju proizvodnju na tim parcelama – kaže Seležan.
Na njivama koje obrađuje naš sagovornik kukuruz je najzastupljeniji, sledi suncokret, pa pšenica. Ove godine počeo je i proizvodnju uljane repice.
– Cene skaču i to utiče na troškove proizvodnje. Nafta trenutno košta od 165 do 170 dinara po litru, a očekuje se da bude i 200 dinara. Plaćamo najskuplje gorivo u regionu, to svi znaju. Za veštačko đubrivo i ureu prošle godine smo izdvajali 37, a sada dajemo i 95 dinara za kilogram – objasnio je Seležan i dodao da poljoprivrednici godinama traže od vlasti da im se novac za naftu koju kupuju refundira, ili da se smanji akciza. Država kao da za te naše probleme nema razumevanja i ne izlazi nam u susret. To je ozbiljan problem sa kojim se svakodnevno borimo – kaže naš sgovornik.
