U rasponu od samo nekoliko stotina metara na Bagljašu je poslednjih godina otvoreno sedam prodavnica mesa. Stariji sugrađani pamte da je na tom prostoru gde živi oko 15.000 ljudi, bila samo jedna – „BEK-ova” mesara. Zato se postavlja pitanje: koliko danas koristimo meso i mesne prerađevine u odnosu na period pre tri ili četiri decenije?
– Ja sam u ovom poslu gotovo četrdeset godina. Đak sam „BEK-ove” mesarske škole i ceo radni vek sam u kontaktu sa potrošačima. Moram odmah reći da se ranije koristilo mnogo više kvalitetnog mesa počev od šnicli, pa do bifteka koji su danas često pojam za naše potrošače – započinje razgovor Todor Niku, zaposlen u jednoj od bagljaških mesara.
– Najviše se prodaje mleveno meso, ali i neki „nus” proizvodi kao što su džigerice, papci, svinjski repovi, gronici… To su artikli koji se mogu kupiti za 180 ili 220 dinara za kilogram i domaćice se snalaze, kalkulišu i na takav način često rešavaju obrok. Istina, ima onih koji i dalje kupuju kvalitetno, pre svega svinjsko meso. Međutim, nakon poslednjeg poskupljenja, šnicla se primiče hiljadarki. Moje mušterije su stalne. Ja sam, na primer, u prošlom mesecu imao rekordan promet od tri miliona dinara – završava mesar Todor.
CENE NISU PRISTUPAČNE ZA VEĆINU
Ovaj razgovor slušaju i potrošači koji su tog trećeg oktobarskog jutra pristigli u mesaru. Naš sugrađanin, penzionisani pilot veli da ima solidna primanja i da može sa porodičnim budžetom da izdrži ovakve cene. Tako, međutim, ne misle drugi.
– Cene su previsoke, naročito posle poslednjih poskupljenja. Evo, kupujem kilogram mlevenog mesa i to je 730 dinara. Pogledajte ostale cene. One su izuzetno visoke za prosečnog građanina, a posebno za penzionere sa malim primanjima. Nije ni čudo što je kvalitetnog mesa u tanjiru sve manje – kratko kaže zrenjaninska penzionerka Miladija Popović.
Sugrađani se pitaju i šta je na poskupljenje od 30 odsto u poslednjih nekoliko meseci uticalo: svinjka kuga, uvoz ili nešto treće?
– Uvoz je bio izuzetno veliki naročito u prvih šest meseci. Po informacijama koje imamo iz Privredne komore Srbije i nadležnih ministarstava, uvoz od 15.000 tona mesa značajno je poremetio domaće tržište, a bilo je problema i sa svinjskom kugom. Ovih dana situacija se nešto stabilizovala. Moja firma se isključivo bazira na domaćem farmeru i mi trenutno plaćamo oko 300 dinara za kilogram žive mere tovljenika i 400 dinara za kilogram prasića. U maloprodaji nam nije opao promet – reči su Nebojiše Tomića, vlasnika lanca mesara „Neša” koji ima i sopstvenu klanicu.
VERNI KVALITETU
Potrošači sa kojima smo još razgovarali spremni su da izdvoje i neki dinar više za kvalitet. Verni su prodavnicama u kojima se godinama snabdevaju.
– U „Mrkšićevim salašima” je uvek sveže mesto i zadovoljna sam. Neću kupiti dva, ali hoću jedan kilogram u njihovim objektima pošto sam se uverila da to nije smrznuto meso – reči su Ivane M.
Zvanični podaci iz Privredne komore Srbije govore da je u našoj zemlji pala potrošnja svinjetine na 16 kilograma po glavi stanovnika. U Nemačkoj iznosi 32 kilograma. Raste potrošnja piletine i ona je u Srbiji u ovom trenutku 18 kg po stanovniku. Potvrda ovih podataka stiže iz brojnih marketa gde se pileće meso može kupiti za 230 dinara za kilogram. Ima, međutim, i onih koji su se specijalizovali za ovu vrstu artikala i beleže stalno veću ponudu, pa i prodaju. Takve su prodavnice slovenačke „Perutnine”, odnosno „Topika”.
PILETINA SVE ČEŠĆE NA TANJIRU
– Zadovoljni smo prodajom svih naših proizvoda. Nudimo pileće i ćureće meso u različitim oblicima. Osnovni razlog što je povećano interesovanje potrošača jeste kvalitet, ali i cene koje se nisu menjale u našim objektima godinu dana. Ćuretina je u proseku oko 500, a piletina 300 dinara. Ono što je aktuelan trend, jeste pečeno pileće meso za kojim je potražnja sve veća. Košta 750 dinara – navodi Milica Milošev, poslovođa u „Topikovom” objektu na Bagljašu.
Kada je nabavka mesa u pitanju, statistika govori i da je značajno pala prodaja junećeg, odnosno jagnjećeg mesa. Na godišnjem nivou iznosi dva do tri kilograma po stanovniku, dok je u zemljama EU to četiri puta više. Slično je i sa ribom. Po potrošnji smo na poslednjem mestu. U ishrani koristimo oko dva kilograma tokom godine.
Koliko navedena „mesna krvna slika” utiče na zdravlje građana, pitanje je za medicinske stručnjake, ali i nadležne u državi koji mogu svojim merama da zaustave ovakav strmoglavi pad standarda.
Nikola Božović
NEDOSTAJU PRASIĆI I TOVLJENICI
Po istraživanju Branislava Gulana, privrednog analitičara iz Novog Sada, u toku prošle godine naša zemlja je uvezla 300 hiljada tovljenika i isto toliko prasića. Fond grla svinja pao je u Srbiji ispod tri miliona što je poražavajući podatak. Naročito ako se uporedi, na primer, sa Danskom, koja je po broju stanovnika slična našoj zemlji. Ona na sedam miliona stanovnika rapolaže sa 32 miliona grla svinja.
PUNE SE OBORI
Ohrabrujuće vesti stižu iz banatskih sela. Posle duže vremena, a naročito nakon pojave svinjske kuge i njenog zaustavljanja, ponovo se pune obori stočara.
– Nešto je poslednjih dana povećano interesovanje za prasićima i krmačama nazimicama. Mi smo na našoj farmi povećali kapacitet krmača za prašenje na tridesetak grla. U celom ovom poslu najvažnije je imati sigurnog i proverenog kupca, a naše gazdinstvo to ima dugi niz godina u Kompaniji „Mrkšićevi salaši” – rekao je Dragan Davidov iz Melenaca.
KUKURUZ I MESO U RASKORAKU
Stočari, a jedan od njih bio je Dragomir Davidov iz Melenaca, oduvek su imali ovakvu računicu: sedam kilograma kukuruza – jedan kilogram žive mere tovljenika. Ta proporcija se u poslednjih godinu dana izgubila kada je kukuruz „skliznuo” sa 34 na 17 dinara, a cena tovljenika, a pogotovo mesa u maloprodaji, dostigla dvostruko uvećanje u odnosu na prošlu godinu.
RIBLJI FILE 1.400 DINARA
Da cene svih vrsta mesa iz dana u dan rastu, vidi se i na primeru ribljeg mesa. Naime, najtraženiji šaran „drži” cenu od 750 do 800 dinara za kilogram. Međutim, šnicla od šarana, poznatija kao file bez kostiju, u ribarnicama i pojedinim marketima prodaje se za 1.400 dinara za jedan kilogram.
