Da budemo uvažavani, poštovani i priznati
Izborna skupština zrenjaninske organizacije rezervnih vojnih starešina (ORVS), održana nedavno, možda i ne bi privukla pažnju javnosti da na njenom čelu nije žena, Tanja Dulović, koja je ujedno i jedina predsednica ove „muške” strukovne organizacije u Srbiji. Organizacija okuplja rezervne oficire, podoficire i sve druge koji se bave odbranom, bezbednošću i vanrednim situacijama.
– Naša želja jeste da ORVS Zrenjanin opet postane prepoznatljiv i priznat činilac društvenog života jer kvalitet, autoritet i zasluge oficira i podoficira u rezervi im daju to pravo. Sarađivaćemo sa Komandom za razvoj Banatske brigade, Policijskom upravom, Sektorom za vanredne situacije, Crvenim krstom… Najveću pomoć očekujemo od Grada Zrenjanina i gradonačelnika. Od Vojske Srbije i Komande za razvoj Banatske brigade dobili smo prostorije koje treba urediti. Biće to svojevrsni starešinski klub za aktivne i rezervne starešine – kaže Tanja Dulović. Bili ste potom član državne delegacije koja je boravila u Rumuniji
– Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milan Popović predvodio je 16. oktobra delegaciju na komemorativnoj svečanosti u Aradskoj tvrđavi i kod spomen – obeležja na gradskom groblju povodom obeležavanja 101. godišnjice od stradanja srpskih interniraca u logoru u Aradu. Prisustvovali su i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, generalni konzul Ambasade Srbije u Temišvaru Lazar Manojlović, zvaničnici Rumunije, udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i predstavnici Saveza organizacija RVS Srbije… Položeni su i venci i odata počast kod spomenika jugoslovenskim pilotima stradalim u Drugom svetskom ratu u Temišvaru. Kada ste izabrani za predsednicu, bilo je i pitanja – otkud to, zar to nije za one koji su služili vojsku, da to nije nešto „politički”. Kako ste na njih reagovali?
– U poslednjih desetak godina, povećano je prisustvo žena u Vojsci Srbije, ali ipak je i dalje vest da je žena na čelu organizacije rezervnih vojnih starešina. To samo znači da i dalje nema dovoljno žena na poslovima u oblasti odbrane, bezbednosti i vanrednih situacija. Davne 1983. godine sam dobrovoljno služila vojni rok u Školi rezervnih oficira artiljerije u Zadru. Završila sam Fakultet narodne odbrane u Beogradu. Često mi prijatelji, malo u šali, malo u zbilji prigovaraju kako volim da komandujem, a onda moram da im objašnjavam da sam diplomirala na predmetu koji se zove rukovođenje i komandovanje. Kasnije sam specijalizirala na matičnom fakultetu krizni menadžment, što mi je pomoglo dok sam bila načelnica okruga i komandant okružnog štaba za vanredne situacije. Dugo sam bila na ratnom rasporedu u rezervi, ali onda su došla na red deca, a žene ne mogu biti raspoređivane dok su im deca mala. Sećam se da sam sa stomakom do zuba vraćala uniformu, bar mi je jedan ormar ostao prazan za bebine stvari. Koliko su mladi zainteresovani da postanu rezervne vojne starešine?
– Danas mladi ljudi mogu da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka i da budu upućeni u školu rezervnih oficira i da osim svoje, imaju i karijeru vojnog starešine. Obično pitanja odbrane, bezbednosti i vanrednih situacija u našem društvu nisu u prvom planu, sve dok, što se kaže, ne zagusti, a tada svaki građanin želi da ga spasava sposoban, obučen, opremljen i odgovoran, vojnik, policajac ili vatrogasac. Želimo da rezervne starešine budu onaj deo društva koji se sa pravom vrednuje, uvažava i poštuje. MILENA BEČEJAC
