Jun mesec obeležavaju mature! Okončanjem osnovnog obrazovanja, deca napuštaju zaštićeni svet koji su im kreirali učitelji, nastavnice i roditelji. Nenadano se suočavaju sa velikim izazovom, gde nastaviti školovanje. Tzv. milenijalci, koji životare u virutelnom prostoru, moraju da trasiraju vlastiti put u budućnost.
Šta se nudi malim maturanima? Da li su obrazovni profili prilagođeni zahtevima lokalne zajednice? Navedena pitanja se postavljaju iz godine u godinu. Međutim, retki su konkretni odgovori. Oni prosvetari koji su na vreme reagovali, ne suočavaju se sa košmarom u vidu praznih učionica u septembru.
Budući učenici neretko prepoznaju svaki napor koji menadžment i profesori načine. Najbolji primer je Tehnička škola. Kao i cela ekonomija, nije se snašla u periodu tranzicije. Vremenom, nova preduzeća zahtevalu su drugačije kadrove. Postupajući tržišno, nakon pukog tavorenja, Tehnička škola je postala atraktivna obrazovna institucija. U saradnji sa NIS-om obnavljaju područje rada u čijem fokusu je nafta, a mašinske smerove u potpunosti usklađuju sa novim tehnologijama.
Direktori i nastavnici u srednjim školama moraju postati svesni da ne postoje učenici zbog njih, već je u pitanju obratni proces. Kvalitet njihovog rada se vrednuje svake godine na upisu. Da bi se pomakli sa mrtve tačke, potrebno je već sada početi promišljati o generacijama koje dolaze za godinu, dve. U fokusu moraju biti njihove potrebe, kao i zahtevi privrede. Sve suprotno navedenom vodi obrazovnoj eutanaziji!
