TEMA BROJA: UBIRANjE JESENjIH PLODOVA I SETVA STRNINA UŠLI SU U DRUGU POLOVINU

Rod kao nikad – novca manje nego ikad
Dok se ubiranje roda uljarica, kukuruza i šećerne repe privodi kraju, dajući razzloga za zadovoljstvo, poljoprivrednici komentarišu: „Nikad veća proizvodnja, a manje novca”.
– Krenimo od pšenice. Dobro je rodila: u selima novobečejske opštine prosek je bio 5 i po tona po hektaru, svega 400 kilograma slabije od proseka na nivou regiona. To, s obzirom na slabiji kvalitet zemljišta, nije loše. Samo prošla i 2013. godina bile su rodnije. Šta to vredi kad je cena žita 15 – 15 i po dinara po kilogramu? Nešto se zlokobno dešava kad i uz manju proizvodnju imamo slabiju cenu – kaže Velimir Berbakov, direktor Zemljoradničke zadruge „Miloševo” iz Novog Miloševa , član Odbora za poljoprivredu Regionalne privredne komore Zrenjanin.
– Pre dve godine kilogram pšenice plaćan je 18, a pre devet-deset godina, kad je bilo i više subvencija, 27 dinara. Pre samo godinu dana mleko su mlekare plaćale 34, a sada 27 dinara. Srećom, državna subvencija od sedam dinara je o(p)stala – ukazuje naš sagovornik.
Velimir Berbakov podseća da ni regresiranog goriva (60 dinara po litru), u količinama zaista potrebnim za setvu i žetvu (40 litara po hektaru), odavno nema.
– Velika je sreća kada distributeri goriva ocene da ste perspektivan kupac, pa odobre beneficiranu cenu. Ona je u slučaju zadruge kojom rukovodim, šest do sedam dinara za litar dizel goriva „gasnog ulja 01” niža od redovne. Dobro to dođe, ali nije ni blizu nekadašnjim regresiranim cenama.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici su sada u neprilici kako da vrate kredite za savremenu mehanizaciju kupljenu pre krize.
– Pojedinim poljoprivrednicma je izuzetno teško. Nije ni čudo što sada „belarus” istiskuje „džona dira” i FENDT – ilustruje Berbakov jednu od manifestacija krize.
Milenka Bitevića iz Farkaždina ove godine posebno brine to što se cena semenske pšenice sasvim „otkačila”:
– Za kilogram semenske pšenice morao sam dati tri i po kilograma merkantilne, što je za kilogram više od standardnog pariteta, bila godina dobra ili loša! Dodamo li tome cenu od 15 do 16 i po dinara za kilogram, što je za tri dinara manje nego lane, jasno je da od skoka prinosa do 7 i po tona na hektar – neću imati ništa! Kod kukuruza je slično. Dobijam po hektaru 10 tona najkvalitetnijeg zrna, cena od 14 do 14 i po dinara, što je polovina cene od pre desetak godina. Regresiranog goriva odavno nema, a ono što distributeri dizela nude – a to je popust na kartice od 8 do 12 dinara po litru – dobro dođe, ali je tanko. Nisam sitan proizvođač, ali sam toliko pogođen ovim krahom cena pšenice i kukuruza da sam skoro odustao od uzimanja zemlje u arendu.
M. Stojin