U vinogradima nadomak Elemira, na površini od dva hektara, Dragiša Živković neguje blizu 900 čokota različitih sorti grožća. Od njih pravi vino čiji je kvalitet potvrđen na mnogim takmičenjima. Kvalitet su prepoznali i Banaćani koji su ga na poklon nosili na sve strane sveta.
Međutim, pre četiri godine dva letnja nevremena napravila su totalnu štetu na lozi i onemogućili proizvodnju, koja je bila glavni izvor prihoda Živkovića. Zbog toga je bio prinuđen da potraži novi posao u gradu.
– Čovek se trudi, ulaže i odriče se, a onda se desi tako nešto i pred prirodom se oseti manjim nego ikada pre u životu. Kada sam posle grada prilazeći vinogradu video kako izgleda, nisam u njega ušao do ove godine. Sada je zapušten, ali imam cilj da ga obnovim – kaže naš sagovornik.
Od vinogradarstva nije odustao zbog iskre zadovoljstva i iznenađenja koje prepoznaje u oku kupca prilikom degustacije vina. To daje veliku motivaciju i očekivanje da će biti još takvih trenutaka, objašnjava on.
– Svi radimo za novac, a on može da se zaradi na mnoge načine. Međutim, kada vidite da ste nekome učinili zadovoljstvo za pamćenje, to vas inspiriše – ističe vinar.
ZAPAŽENI KABERNE FRAN
Sa kvalitetnim vinom Živković se upoznao dok je živeo u inostranstvu. Pošto je imao malo zemlje, nakon povratka u Srbiju odlučio je da se oproba u vinogradarstvu i vinarstvu.
– Slučajno sam saznao da država daje subvencije, konkurisao sam i zahtev mi je odobren. Prvi vinograd podigao sam na nešto više od pola hektara, a zasadio sam četiri svetske sorte – priseća se on.
Prve godine, između ostalog, posadio je i kaberne fran sa očekivanjima da će više roditi, ali svestan da kvalitet neće biti veliki. Ispostavilo se da ta sorta u ovim uslovima daje najstabilniji i najkvalitetniji rod. Dobro se pokazao i grašac, koji se dugo uzgaja na našim prostorima, objašnjava naš sagovornik.
– Više puta sam pobeđivao i na lokalnim takmičenjima, a 2014. godine imao sam najbolje vino na Novosadskom sajmu. Bio je to upravo kaberne fran – kaže Živković.
Ističe da u početku nije poznavao nikoga u okolini ko je mogao da ga usmeri i savetuje o odabiru sorti. U traganju za sadnicama koje će dati odličan kvalitet, i u maštanjima da bi trebalo da ima vino koje niko drugi u okolini nema, tokom godina u tri vinograda posadio je 12 sorti. Praksa je pokazala da su sve u različitim vremenskim intervalima davale vrhunsko vino, primećuje Živković.
DATI PRILIKU MANJIM PROIZVOĐAČIMA
Prema njegovim rečima, u početku proizvodnje država mu je mnogo pomogla. U momentu kada je rešio da se bavi vinogradarstvom i vinarstvom, uslovi za otvaranje vinarija bili su vrlo povoljni. Međutim, kada je rodilo grožđe od kojeg je trebalo da nastane vino, donet je zakon koji je onemogućio da se ono proizvodi kao ranije, objašnjava naš sagovornik.
– Uredba je takva da imate dobro vino, a nemate mogućnosti da ga stavite u prodavnicu. Insistirali smo da nam se omogući da proizvedeno piće odnesemo na kontrolu kvaliteta, i nakon toga ga pustimo u prodaju i plaćamo porez, ali to nije omogućeno. Država ne bi trebalo ništa drugo da traži – smatra Živković.
Dodaje da rod zavisi od mnogih faktora. I pored jakih zima i mrazeva, na banatskoj crnici rađa grožđe koje uz kvalitetnu obradu može da da vrhunsko vino. Za razliku od Fruške gore gde hladan vazduh sklizne sa padina, ovde nema kuda i oštećuje biljku kada se zadrži. To čini proizvodnju grožđa manje rentabilnom, objašnjava vinogradar.
– Uvek ste na ivici. Da nisam imao izvanredne rezultate u vezi sa kvalitetom vina i da nisam dobijao nagrade, odavno bih napustio vinogradarstvo. Taman kad pomislite da ulažete veliki trud i da je vreme da se bavite nečim drugim, odnesete vino na ocenjivanje i dobijete pohvale. Kako onda da odustanete – zaključuje Živković.
