TRADICIJA SE I PESMOM ČUVA: ALEKSANDROVO, HANOVER I ZRENJANIN

Kako je mala Ana ostvarila svoj san…

Svi imamo snove. I želimo da se oni ostvare. Tako je, ovih aprilskih dana koja odišu prazničnom atmosferom, ljubavlju i toplinom, u Zrenjaninu jedna Ana dosanjala svoj san. Ana Popović učenica je četvrtog razreda osnovne škole Krahenvilken u Langenhagenu, Hanover. Ona i brat Novak, koji je učenik drugog razreda, jedini su đaci iz Srbije. Oboje su rođeni u Nemačkoj, dobri su učenici, bave se sportom i vole da pevaju. Podrška su im roditelji, Gordana i Saša. Igraju i folklor, redovno se okupljaju u crkvi, kod kuće pričaju isključivo srpski.
– Kažu mi drugarice, ti su Nemica, ovde si rođena. A ja im odgovaram – ne, ja sam Srpkinja, to su moji koreni – odlučna je Ana.
Saša, poreklom iz Aleksandrova, kaže da su Ana i Novak četvrta generacija Popovića koja živi u Nemačkoj. Za raspust dolaze u Srbiju, kažu da poštuju tradiciju i da je prenose s pokoljenja na pokoljenje. Slušaju našu muziku, najviše preko interneta.
Tako je Saša pronašao na Jutjubu pesmu „Ne dam”, nastalu pre 23 godine. Autor teksta je Goran Vitić, muzike Milica Dosković, a aranžman je uradio Mikica Antonić. Ovu himničnu rodoljoljubivu pesma, Milica Dosković izvodi moćnim glasom, prepunim osećanja koja prenosi na one koji je slušaju.

Zato nije čudila Anina želja da upozna Milicu Dosković, članicu Opere Srpskog narodnog pozorišta, i da zajedno otpevaju pesmu. U planu je bilo i da se to dogodi na Dečjem festivalu „Uskršnje jaje”. Međutim, to nije bilo moguće budući da je porodica Popović morala ranije da se vrati u Hanover. Ipak, upoznavanje je upriličeno u našem gradu, na radost mališana.
Pred susret sa Milicom Ana nije mogla cele noći da zaspi zbog uzbuđenja. Bila je sva ustreptala. Nakon prve impresije sve je krenulo kao da se već dugo poznaju, Novak je pevao „Pukni zoro” i „Ponoć je”, a Ana je bila presrećna kada je sa Milicom zapevala „Ne dam”. Zna ona i druge pesme koje Milica peva, ali ova joj je najdraža.

Od Milice je saznala da je i ona pevala u školskom horu „Koča Kolarov”. Naravno, uz tehniku vladanja glasom, najvažnija su osećanja, da nosiš pesmu u sebi, i da je preneseš onima koji te slušaju, savetovala joj je Milica.
Za Anu su to bile dragocene pouke. Kako nam je rekla, presrećna je što je upoznala Milicu kojoj se sada još više divi. Zato su se i dogovorile – kada sledeći put Ana dođe, ponovo će se sresti. Možda već na leto, u Gradskoj bašti…

Milena Bečejac